Job 36
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Vierde rede: mag de mens God ter verantwoording roepen? Elihoe vervolgde, en sprak:
1Још говори Елијуј и рече:
2Heb nog een weinig geduld, en ik zal u onderrichten, Want er valt nog genoeg ten gunste van de Godheid te zeggen;
2Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3Ik wil mijn kennis tot het uiterste voeren, Om mijn Schepper te rechtvaardigen.
3Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4Neen, mijn woorden liegen niet: Ge hebt met iemand te doen, die het eerlijk meent.
4Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5Ja, God is groot: Hij veracht den rechtschapene niet;
5Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6Machtig: Hij laat den boze niet leven! Hij verschaft aan de verdrukten hun recht,
6Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7Van de rechtvaardigen wendt Hij zijn ogen niet af; Hij zet ze bij koningen op de troon, Hoog plaatst Hij hun zetel voor eeuwig!
7Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8Maar worden zij in boeien geklonken, In koorden van ellende gevangen,
8Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9Dan brengt Hij hun daardoor hun gedrag onder het oog, En hun zonden uit hoogmoed ontstaan;
9Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10Zo opent Hij hun oor ter belering, En vermaant ze, zich van hun ongerechtigheid te bekeren.
10И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11Wanneer ze dan luisteren, en Hem weer dienen, Dan slijten ze hun dagen in geluk, Hun jaren in weelde;
11Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12Maar wanneer ze niet willen horen, Dan gaan ze heen naar het graf, En komen om door onverstand.
12Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13En de verstokten, die er toornig om worden, En niet smeken, als Hij ze bindt:
13А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14Zij sterven al in hun jeugd, Hun leven vliedt heen in de jonge jaren.
14Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15Hij redt dus den ellendige door zijn ellende, En opent zijn oor door zijn nood!
15Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16Zo trekt Hij ook u uit de muil van ellende Inplaats daarvan zal het onbekrompen overvloed zijn, En het genot van een dis, met vette spijzen beladen.
16Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17Maar oordeelt gij geheel als een boze zijn gericht zal u treffen,
17Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18Pas dus op, dat de wrevel u geen straf komt brengen, Waarvan de grootste losprijs u niet zou ontslaan;
18Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19Uw smeken tot Hem in de nood niets bereiken Al doet ge het ook uit al uw kracht.
19Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20Laat de dwaasheid u toch niet bedriegen Om u te verheffen met hen, die wijs willen zijn;
20Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21Wacht u ervoor, u tot de zonde te wenden, Want hierdoor juist werdt gij door ellende bezocht!
21Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22Zie, God is groot door zijn kracht: Wie is heerser als Hij?
22Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23Wie schrijft Hem zijn weg voor, Wie zegt: Gij handelt verkeerd?
23Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24Denk er aan, dat ook gij zijn daden verheft, Die de stervelingen moeten bezingen,
24Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25Die iedere mens moet overwegen, Ieder mensenkind van verre beschouwt.
25Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26Zie, God is groot: wij begrijpen Hem niet, Het getal van zijn jaren is zelfs niet te schatten!
26Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27Hij trekt uit de zee de druppels omhoog, Vervluchtigt de regen tot zijn nevel,
27Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28Die de wolken naar beneden doet stromen, En op alle mensen doet storten;
28Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29Wie begrijpt de sprei van de wolken En de gedaante van zijn tent?
29И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30Zie, Hij spreidt zijn nevel uit over de zee, En houdt haar kolken bedekt.
30Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31Want daarmee spijst Hij de volken En geeft Hij voedsel in overvloed.
31Тиме суди народима, даје хране изобила.
32In zijn handen verbergt Hij de bliksem, En zendt hem af op zijn doel;
32Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33Zijn strijdkreet kondigt Hem aan, Zijn woede ontketent de storm!
33Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.