Job 12
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Job antwoordde, en sprak:
1А Јов одговори и рече:
2Ja zeker, gij vertegenwoordigt het volk, En met u sterft de wijsheid uit!
2Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.
3Ik heb evenveel verstand als gij Wie zou trouwens dit alles niet weten?
3И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?
4Laat mij de spot zijn van mijn vriend; Ik roep Jahweh aan, Hij zal mij verhoren! Bespotting voor de deugd van de vromen,
4На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри.
5Verachting voor de beproefden: denkt het gelukskind, En een trap voor hen, wier voeten wankelen;
5Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне.
6Maar vrede voor de tenten der rovers, Onbezorgdheid voor hen, die God durven tarten, En die God naar hun hand willen zetten!
6Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке.
7Ondervraag slechts het vee: het zal het u leren; De vogels uit de lucht; zij vertellen het u;
7Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.
8Of het kruipend gedierte op aarde: zij zullen het zeggen; De vissen der zee: zij lichten u in.
8Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.
9Wie onder die allen, die het niet weet, Dat de hand van Jahweh dit wrocht!
9Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?
10Hij, die iedere levende ziel in zijn hand heeft, En de adem van alle menselijk vlees!
10Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.
11Of kan het oor geen woorden meer toetsen, Het gehemelte geen spijzen meer proeven;
11Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело?
12Is er geen wijsheid meer bij bejaarden, Op hoge leeftijd geen inzicht?
12У старца је мудрост, и у дугом веку разум.
13Bij Hem is wijsheid en macht, Bij Hem beleid en verstand.
13У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум.
14Haalt Hij omver, men bouwt niet op, Dien Hij kerkert, doet men niet open.
14Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.
15Houdt Hij de wateren tegen, ze drogen op; Laat Hij ze los, ze woelen het land om.
15Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.
16Bij Hem is kracht en vernuft, Hem behoort de verleide met den verleider;
16У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара.
17Raadsheren laat Hij barrevoets gaan, En rechters maakt Hij tot dwazen;
17Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује.
18De boeien der koningen maakt Hij los, En legt een koord om hun eigen heup.
18Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.
19De priesters laat Hij barrevoets gaan, En oude geslachten brengt Hij ten val;
19Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.
20Aan vertrouwbare mannen ontneemt Hij de spraak, En ontrooft de grijsaards hun oordeel;
20Он узима беседу речитима, и старцима узима разум.
21Hij stort verachting over edelen uit, En rukt de gordel der machtigen los.
21Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.
22-
22Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.
23Hij maakt naties groot, en richt ze ten gronde, Breidt volken uit, en stoot ze neer;
23Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.
24Hij berooft de vorsten der aarde van hun verstand, En laat ze in de ongebaande wildernis dolen;
24Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,
25Ze tasten in de duisternis rond, zonder licht, Ze waggelen als een dronken man.
25Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.