Job 15
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Elifaz van Teman nam het woord en sprak:
1А Елифас Теманац одговори и рече:
2Antwoordt een wijze met bluf, En blaast hij zich op met oostenwind;
2Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3Verdedigt hij zich met beuzelpraat En met holle frasen?
3Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4Gij breekt zowaar de godsvrucht af, En verstoort de overpeinzing voor het aanschijn van God.
4А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5Daar uw schuldig geweten uw mond onderricht, En gij de taal van bedriegers kiest,
5Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6Is het uw eigen mond, die u vonnist: niet ik, Zijn het uw eigen lippen, die tegen u getuigen.
6Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7Zijt gij als eerste der mensen geboren, Nog vóór de heuvelen ter wereld gebracht;
7Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8Luistert ge toe in de raad van God, En hebt ge beslag op de Wijsheid gelegd?
8Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9Wat weet gij, wat wij niet weten, Wat begrijpt gij, wat wij niet verstaan?
9Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10Ook onder ons zijn bejaarden en grijsaards, Ouder van dagen nog dan uw vader!
10И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11Zijn soms voor ú de vertroostingen Gods te gering, Het woord, met zachtheid tot u gesproken?
11Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12Hoe sleept uw hartstocht u mee, En hoe rollen uw ogen:
12Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13Dat ge uw wrevel tegen God durft keren, En zulke woorden aan uw mond laat ontglippen!
13Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14Wat is een mens, dat hij rein zou zijn, Rechtschapen, die uit een vrouw is geboren?
14Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15Zie, zelfs op zijn Heiligen kan Hij niet bouwen, En de hemel is niet rein in zijn oog;
15Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16Hoeveel minder de mens, afschuwelijk, bedorven, Die de ongerechtigheid als water drinkt!
16А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17Ik zal het u tonen, luister naar mij; Wat ik gezien heb, u gaan vertellen.
17Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18Het is hetzelfde, wat de wijzen verkonden, En wat hun vaderen hun niet hadden verborgen,
18Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19Aan wie alleen het land was geschonken, En bij wie nog geen vreemde was binnengedrongen
19Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20De goddeloze verkeert heel zijn leven in angst, De tyran al de jaren, die voor hem zijn bedongen;
20Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21Schrikgeluiden treffen zijn oren, In volle vrede stormt de plunderaar op hem af.
21Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22Hij hoopt niet eens, aan de duisternis te ontsnappen, En is bestemd voor het zwaard;
22Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23Hij wordt als een aas voor de gieren geworpen, En weet, dat sombere dagen hem wachten.
23Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24Benauwdheid en angst grijpt hem aan, Als een koning ten aanval gereed:
24Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25Want hij heeft zijn hand tegen God opgeheven, Den Almachtige durven trotseren;
25Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26Is met trotse nek op Hem afgestormd, Met zijn zwaar beslagen rondas!
26Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27Omdat hij zijn gelaat met vet heeft bedekt, En een vetlaag gelegd op zijn lenden:
27Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28Daarom vestigt hij zich in verwoeste steden, In onbewoonbare huizen, die tot puin zijn vervallen;
28И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29Hij blijft niet rijk, En zijn vermogen houdt geen stand;
29Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30Zijn schaduw breidt zich niet uit op de grond, En hij ontsnapt de duisternis niet; Het vuur zal zijn loten verschroeien, De wind zijn bloesem verwaaien!
30Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31Laat hem niet op zijn gestalte vertrouwen, Hij komt bedrogen uit, ze is enkel schijn.
31Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32Zijn ranken verdorren vóór de tijd, En zijn twijgen groenen niet meer;
32Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33Hij is als de wijnstok, die zijn druiven laat vallen, En als de olijf, die zijn bloesem verliest!
33Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34Ja, de bent der goddelozen is onvruchtbaar, En het vuur verteert de tenten der omkoperij;
34Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35Ze gaan zwanger van ellende, en baren onheil, Hun schoot draagt ontgoocheling!
35Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.