Job 38
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Nu nam Jahweh het woord, en sprak tot Job in de storm:
1Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
2Wie zijt gij, die de Voorzienigheid duister maakt Door woorden zonder verstand?
2Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
3Omgord uw lenden als een man, Ik zal u vragen stellen, gij moogt Mij leren!
3Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
4Waar waart ge, toen Ik de aarde grondde: Vertel het, zo ge er iets van weet!
4Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
5Wie heeft haar grootte bepaald: gij weet het zo goed; Wie het meetsnoer over haar gespannen?
5Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
6Waarop zijn haar zuilen geplaatst, Of wie heeft haar hoeksteen gelegd:
6На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
7Onder het gejuich van het koor der morgensterren, Het jubelen van de zonen Gods?
7Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
8Wie heeft de zee achter deuren gesloten, Toen zij bruisend uit de moederschoot kwam;
8Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
9Toen Ik haar de wolken gaf als een kleed, De nevel als haar windsels;
9Кад га одех облаком и пових тамом;
10Toen Ik haar grenzen heb gesteld, Slagboom en grendels haar gaf;
10Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
11Toen Ik sprak: Ge komt tot hier en niet verder, Hier wordt de trots van uw golven gebroken!
11И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
12Hebt gij ooit in uw leven de morgen ontboden, De dageraad zijn plaats bestemd,
12Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
13Om de zomen der aarde te bezetten En er vlammen uit te schudden?
13Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
14Zij flonkert als een kostbare zegelsteen, Wordt bontgeverfd als een kleed,
14Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
15Totdat de stralen hun licht wordt ontnomen, Hun opgeheven arm wordt gebroken.
15Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
16Zijt ge doorgedrongen tot de bronnen der zee, Hebt ge de bodem van de Oceaan bewandeld;
16Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
17Zijn u de poorten des doods getoond, De wachters der duisternis u verschenen;
17Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
18Hebt ge de breedten der aarde omvat: Zeg op, wanneer ge dit allemaal weet!
18Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
19Waar is de weg naar de woning van het licht, En waar heeft de duisternis haar verblijf,
19Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
20Zodat gij ze naar hun plaats kunt brengen, En hun de paden naar huis kunt leren?
20Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
21Ge weet het toch, want toen werdt ge geboren, Het getal van uw jaren is immers zo groot!
21Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
22Zijt ge doorgedrongen tot de schuren der sneeuw, Hebt ge de opslagplaatsen van de hagel aanschouwd,
22Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
23Die Ik heb opgespaard voor de tijd van benauwing, Voor de dag van aanval en strijd?
23Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
24Waar is de weg, waar de kou zich verspreidt, Waar de oostenwind over de aarde giert?
24Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
25Wie heeft voor de stortvloed kanalen gegraven, En paden voor de donderwolken,
25Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
26Om regen te geven op onbewoond land, Op steppen, waar zich geen mens bevindt;
26Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
27Om woestijn en wildernis te verzadigen, Uit de dorre grond het gras te doen spruiten?
27Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
28Heeft de regen een vader, Of wie heeft de druppels van de dauw verwekt;
28Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
29Uit wiens schoot is het ijs te voorschijn gekomen, Wie heeft het rijp in de lucht gebaard?
29Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
30De wateren worden hard als steen, De vlakte van de Afgrond sluit zich aaneen!
30Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
31Kunt gij de banden der Plejaden knopen, Of de boeien van de Orion slaken;
31Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
32Kunt gij de maan op tijd naar buiten doen treden, Leidt gij de Beer met zijn jongen?
32Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
33Schrijft gij de hemel de wetten voor, Stelt gij zijn macht over de aarde vast;
33Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
34Verheft gij uw stem tot de wolken, Gehoorzaamt ù de watervloed?
34Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
35Zendt gij de bliksems uit, en ze gaan; Zeggen ze tot u: Hier zijn we terug?
35Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
36Wie heeft inzicht aan den reiger gegeven Verstand geschonken aan den haan;
36Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
37Wie telt met wijsheid de wolken af, En giet de zakken van de hemel leeg:
37Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
38Wanneer de bodem hard is als ijzer, De kluiten aan elkander kleven?
38Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
39Jaagt gij een prooi voor de leeuwin, Stilt gij de honger der welpen,
39„Можеш ли уловити плен за лавице, или задовољити апетит младих лавова,
40Wanneer ze in hun holen liggen, Of loeren tussen de struiken?
40када се крију у својим јазбинама, и вребају у шипражју?
41Wie geeft ze tegen de avond haar buit, Wanneer haar jongen tot de Godheid roepen, En zonder voedsel rond blijven snuffelen, Op zoek naar spijs?
41Ко обезбеђује гаврану плен његов, када његови млади вапију Богу, и лутају због недостатка хране?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.