Job 31
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Toch had ik een verbond met mijn ogen gesloten, Om niet te kijken naar een maagd.
1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2Want wat is het lot, door God in den hoge beschikt, Het erfdeel door den Almachtige daarboven bepaald?
2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3Het is de ondergang voor den ongerechte, Voor den boosdoener onheil!
3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4Slaat Hij mijn wegen niet gade, En telt Hij al mijn schreden niet?
4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5Ben ik ooit met leugens omgegaan, Of heeft zich mijn voet gerept tot bedrog?
5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6God wege mij slechts op een eerlijke schaal, En Hij zal mijn onschuld moeten erkennen!
6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7Indien mijn tred is afgeweken Van het rechte pad; Mijn hart mijn ogen achterna is gelopen, Of smetten aan mijn handen kleven:
7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8Dan moge ik zaaien, een ander het eten, En wat ik geplant heb, worde uitgerukt!
8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9Indien mijn hart is verleid door een vrouw, Ik geloerd heb aan de deur van mijn naaste:
9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10Dan moge mijn vrouw voor een ander malen, En mogen anderen haar bezitten;
10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11Want dat zou een schanddaad zijn, En een halszaak voor het gerecht!
11Јер је то грдило и безакоње за судије.
12Dan brande een vuur tot het dodenrijk En vertere heel mijn bezit!
12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13Indien ik het recht van mijn slaaf heb verkracht, Of van mijn slavin, met mij in geschil:
13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14Wat zou ik doen, als God Zich verhief, Wat Hem antwoorden, als Hij de zaak onderzocht?
14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15Heeft Hij, die mij in de moederschoot schiep, ook hen niet gemaakt, Heeft niet Een en Dezelfde ons in haar lichaam gevormd?
15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16Heb ik ooit een arme een bede geweigerd, De ogen van een weduwe laten versmachten;
16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17Heb ik ooit alleen mijn brood genuttigd, En de wees daarvan niet mee laten eten?
17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18Neen, van kindsbeen af bracht ik hem groot als een vader, Van de moederschoot af ben ik haar leidsman geweest.
18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19Heb ik ooit een zwerver zonder kleding gezien, Of een arme zonder bedekking;
19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20Hebben zijn lendenen mij niet moeten zegenen, Werd hij niet verwarmd door de wol mijner schapen?
20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21Indien ik mijn hand tegen een rechtschapene ophief, Omdat ik bemerkte, dat men mij in de poort ondersteunde:
21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22Dan valle mijn schouder uit het gewricht, Worde mijn arm uit het gelid gerukt;
22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23Dan treffe mij de verschrikking van God, En ik houde geen stand voor zijn Majesteit!
23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24Indien ik op goud mijn vertrouwen heb gesteld, Het fijnste goud mijn hoop heb genoemd;
24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25Mij verheugd heb ik in de macht van mijn rijkdom, En in de geweldige winst van mijn hand:
25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26Indien ik heb opgestaard naar de stralende zon, Naar de glanzende maan, die haar weg vervolgde,
26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27Zodat mijn hart in het geheim werd verleid, En mijn hand mijn mond heeft gekust
27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28Ook dat zou een halszaak voor het gerecht zijn geweest, Omdat ik God in den hoge had verloochend!
28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29Heb ik mij in het ongeluk van mijn vijand verheugd, Of gejubeld, omdat onheil hem trof;
29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30Heb ik mijn gehemelte niet verboden te zondigen, En door een verwensing zijn leven te eisen;
30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31Hebben mijn tentgenoten niet gezegd: Wie verzadigt zich niet aan het vlees van zijn vijand?
31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32De zwerver behoefde niet buiten te overnachten Voor den reiziger heb ik de deuren geopend.
32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33Indien ik mijn misdaad voor de mensen bedekt heb, In mijn boezem mijn schuld heb verborgen,
33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34Omdat ik de grote menigte vreesde, En bang was voor de verachting der geslachten: Dan moge ik verstommen, en de deur niet meer uitgaan,
34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35Wie zou er dan nog naar mij horen! Zie hier mijn handtekening! De Almachtige antwoorde mij; Mijn beschuldiger schrijve zijn aanklacht neer!
35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36Waarachtig, ik wil ze op mijn schouder nemen Er mij als met een krans mee omhangen;
36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37Ik zal Hem mijn schreden een voor een tonen, En voor zijn aanschijn treden als een vorst!
37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38Indien mijn akker tegen mij klaagde Zijn voren gezamenlijk weenden;
38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39Indien ik zijn vrucht heb genoten, zonder te betalen, En zijn bezitter liet zuchten:
39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40Dan mogen doornen opschieten inplaats van tarwe, En stinkend onkruid inplaats van gerst! Hier eindigen de woorden van Job.
40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.