Joba 31
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Paipi te ka mik neh ka saii dongah me tlam lae oila te ka yakming eh?
1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2A so lamkah Pathen khoyo neh hmuensang lamkah Tlungthang rho te menim?
2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3Boethae ham rhainah neh boethae aka saii ham yoethaenah moenih a?
3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4Amah loh ka longpuei a hmuh tih ka khokan boeih he a tae moenih a?
4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5A poeyoek taengah ka pongpa tih ka kho loh a hlangthai palat taengla a tawn uh atah,
5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6Duengnah cooi dongah kai n'khiing saeh lamtah Pathen loh ka muelhtuetnah ming saeh.
6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7Longpuei lamloh ka khokan a buung atah, ka mik hnukah ka lungbuei cet tih ka kut dongah a lolhmaih a kap atah,
7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8ka soem vaengah a tloe loh ca saeh lamtah ka cadil rhoek te ha uh saeh.
8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9Huta loh ka lungbuei a hlae tih ka hui kah thohka ah ka rhongngol atah,
9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10Ka yuu loh a tloe la kuelh saeh lamtah a taengah hlang tloe bakop mai saeh.
10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11Te dongah te khonuen rhamtat neh te te thaesainah rhokhan ni.
11Јер је то грдило и безакоње за судије.
12Te hmai loh Abaddon duela a hlawp tih ka cangvuei te boeih ha.
12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13Ka salpa neh ka salnu loh kai taengah a tuituk vaengah tiktamnah ka hnawt atah,
13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14Pathen a thoh vaengah balae ka saii vetih n'hip vaengah amah te metlam ol ka mael eh?
14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15Bungko khuiah kai aka saii loh anih a saii moenih a? Kaimih he bung khuiah pakhat la n'cuen sak.
15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16tattloel kah kongaih te ka hloh pah tih nuhmai mik te ka khah sak koinih,
16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17Kamah buhkam te kamah bueng loh ka caak tih cadah loh ca pawt koinih,
17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18Ka camoe lamloh napa bangla ka taengah pantai tih nuhmai khaw a nu bung lamloh ka mawt.
18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19Pueinak mueh tih himbai tling la aka milh khodaeng te ka hmuh mai tih,
19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20A pumpu, a pumpu ah kai n'uem uh vaengah ka tu mul neh ka hlung pawt mai koinih,
20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21Vongka ah kai bomkung te ka hmuh vaengah ka kut he cadah soah ka ka thueng atah,
21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22ka laengpang he a hnuk lamloh rhul saeh lamtah ka ban a cung dong lamloh tlawt mai saeh.
22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23Pathen taengkah rhainah te kai ham ka birhihnah la a om dongah a boeimangnah te ka noeng moenih.
23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24Sui te ka uepnah la ka khueh tih sui cilh te ka pangtungnah la ka thui koinih,
24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25Ka thadueng len tih ka kut loh a khuet la a hmuh dongah ka kokhahnah atah,
25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26Vangnah dongah a thangthen tih hla vang a thoeih te ka hmuh vaengah,
26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27ka lungbuei he yinhnuk ah hloih tih ka kut loh ka ka te mok koinih.
27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28He khaw a so kah Pathen taengah ka basa la om vetih thaesainah lai la om ni.
28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29Ka lunguet kah yoethaenah dongah ka kohoe tih yoethae loh anih taengla a thoeng te ka haenghang puei atah,
29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30A hinglu te thaephoeinah neh hoe hamla ka ka he laihmu la ka khueh aih moenih.
30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31Ka dap kah hlang rhoek loh, “U long nim a maeh te a cung pawt la a paek eh?” a ti uh moenih a?
31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32Ka thohkhaih kah yinlai te caehlong ka ong pah tih vongvoel ah a rhaeh moenih.
32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33Hlang bangla ka boekoeknah ka dah tih, kai kathaesainah he ka thindang ah ka det mai akhaw,
33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34hlangping te yet taengah ka sarhing tih huiko kah nueihbu loh kai n'rhihyawp sak. Te dongah ka kuemsuem tih thohka la ka moe pawh.
34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35Kai taengkah aka hnatun la kamah taengah u long nim m'paek lah mako? Ka kutha he Tlungthang loh kai n'doo saeh lamtah ka tuituknah he hlang loh cabu la daek saeh.
35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36Te te ka laengpang ah ka koh vetih te te ka soah rhuisam la ka laikoeinah het mahpawt nim?
36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37Ka khokan tarhing la a taengah ka puen lah vetih anih te rhaengsang bangla ka paan lah mako.
37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38Ka khohmuen loh kai m'pang thil tih a kong te rhenten rhap koinih,
38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39A thadueng te tangka mueh la ka caak tih a kungmah kah hinglu ka yawn sak atah,
39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40Cang yueng la mutlo hling, cangtun yueng la saeldol khaw poe saeh,” a ti. Job kah ol bawt coeng.
40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.