Joba 7
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Diklai hman ah hlanghing hamla caempuei a om moenih a? A khohnin te kutloh kah khohnin banghui ni.
1Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
2Sal bangla hlipkhup a hloep tih kutloh bangla a bisai a lamtawn.
2Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
3Ka taengah a poeyoek la a hla ka pang van tih thakthaenah hlaem he kai hamla a khueh.
3Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
4Ka yalh tih, “Me vaengah nim ka thoh ve?” ka ti. Khoyin loh puh tih hlaemhmah duela yutnah khaw ka cung.
4Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
5Ka saa loh a rhit a bai, ka vin laipi tiknong khaw uet tih a tuei.
5Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
6Ka khohnin loh tampai lakah bawn tih lungli lungla la ngaiuepnah bawt.
6Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
7Ka hingnah mueihla he poek lah. Hnothen hmuh ham khaw ka mik loh mael voel mahpawh.
7Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
8Kai aka so mik loh kai m'mae voel mahpawh. Na mik te kai soah om dae kai ka om voel pawh.
8Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
9Cingmai loh haai tih cing, saelkhui la aka suntla rhoek tah ha mael tangloeng pawh.
9Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,
10A im la koep mael pawt vetih a hmuen loh anih hmat voel mahpawh.
10Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
11Te dongah kai khaw ka ka tuem mahpawh. Ka mueihla khobing doela ka thui vetih. Ka hinglu khahing doela ka lolmang pueng ni.
11Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
12Kai he tuipuei tuihnam tih nim kai soah thongim na khueh.
12Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
13Ka soengca kai n'hloep bitni, ka thingkong loh ka kohuetnah te a phueih bitni ka ti.
13Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
14Mueimang neh kai nan rhihyawp sak tih olphong neh kai nan let sak.
14Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
15Ka hinglu loh ka rhuhrhong lakah khaknah neh dueknah ni a coelh.
15Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
16Ka kohnue coeng, kumhal duela ka hing mahpawh, kai he n'toeng laeh, ka khohnin khaw a honghi ni.
16Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
17Mebang hlanghing lae amah na pantai sak tih a taengah na lungbuei na khueh te.
17Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
18Anih te mincang ah na cawh tih mikhaptok ah ni anih te na loepdak.
18Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
19Balae tih kai lamloh na mangthong pawt eh? Ka timtui ka dolh hil kai nan rhael moenih.
19Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
20Hlang aka kueinah nang taengah ka tholh tih balae ka saii? Balae tih kai he na kutnoek la nan khueh. Te dongah kai ham tah hnorhih la ka om coeng.
20Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
21Te dongah ka boekoek he na phueih tih kai kathaesainah he nan khoe mai pawt lae? Laipi khuila ka yalh pawn ni. Kai na toem cakhaw ka om voel moenih,” a ti nah.
21Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.