Joba 14
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Huta kah a sak hlang he a khohnin toi tih khoponah khaw hah.
1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2Rhaipai bangla phuelh tih a oh uh. Khokhawn bangla yong tih pai voel pawh.
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3Te soah ngawn tah na mik tueng tih kai he na taengkah laitloeknah dongla na khuen.
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4Rhalawt lamloh a cuem la aka khueh te unim? Pakhat pataeng om pawh.
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5A khohnin neh a hla taenah khaw namah taengah hangdang. A oltlueh te a oltlueh bangla na saii tih poe thai pawh.
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6Anih lamloh vawl mangthong lamtah amah hnin at kutloh bangla a ngaingaih hil toeng saeh.
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7Thing ham tah a vung akhaw ngaiuepnah om pueng. Te dongah koep mikhing vetih a dawn khaw ngoeng mahpawh.
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8Diklai khuiah a yung patong mai tih laipi khuiah a ngo duek cakhaw,
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9tui bo ah duei vetih thinghloe bangla a pae cawn ni.
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10Tedae hlang tah duek tih rhaa uh coeng. Hlang he a pal phoeiah tah melam a om.
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11Tuitunli lamkah tui khaw khawk dae tuiva loh a khah vaengah tah kak.
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12Hlang khaw yalh tih thoo voel pawh. Vaan a om pawt due khaw haenghang pawh. Amih te ih kung lamloh haenghang uh mahpawh.
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13Unim saelkhui ah a paek lah ve? Kai he nan khoem lah vetih na thintoek a mael duela kai nan thuh lah mako. Kai hamla oltlueh na khueh vetih kai nan poek mako.
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
14Hlang he duek koinih hing venim? Kamah kah caempuei hnin boeih he ka thovaelnah a pawk hil ka lamtawn bitni.
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15Nan khue vaengah kai loh nang te ka doo bitni. Na kut dongkah bibi dongah na moo bitni.
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16Ka khokan he na tae pawn vetih ka tholhnah khaw na dawn mahpawh.
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17Ka boekoek hnocun khuiah catui a hnah thil tih kai kathaesainah na dah thil bitni.
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18Tedae Tlang khaw cungku tih moelh. Lungpang pataeng a hmuen lamloh thoeih.
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19Lungto khaw tui loh a hoh tih a kongnawt loh diklai laipi a yo. Te dongah hlanghing kah ngaiuepnah na pal sak.
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20Anih te a yoeyah la na khulae tih a hmai a tal la a van daengah anih te na tueih.
20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21A ca rhoek a thangpom uh dae a ming moenih. Muei uh cakhaw amih a yakming moenih.
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22Tedae a pumsa tah a taengah tih thak a khoeih tih a hinglu khaw amah hamla nguekcoi,” a ti.
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.