约伯记 14
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1人为妇人所生， 日子短少，多有患难；
1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2出来如花，又被割下， 飞去如影，不能存留。
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3这样的人你岂睁眼看他吗？ 又叫我来受审吗？
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4谁能使洁净之物出于污秽之中呢？ 无论谁也不能！
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5人的日子既然限定， 他的月数在你那里， 你也派定他的界限，使他不能越过，
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6便求你转眼不看他，使他得歇息， 直等他像雇工人完毕他的日子。
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7树若被砍下， 还可指望发芽， 嫩枝生长不息；
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8其根虽然衰老在地里， 干也死在土中，
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9及至得了水气，还要发芽， 又长枝条，像新栽的树一样。
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10但人死亡而消灭； 他气绝，竟在何处呢？
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11海中的水绝尽， 江河消散干涸。
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12人也是如此，躺下不再起来， 等到天没有了，仍不得复醒， 也不得从睡中唤醒。
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13惟愿你把我藏在阴间， 存于隐密处，等你的忿怒过去； 愿你为我定了日期，记念我。
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
14人若死了岂能 再 活呢？ 我只要在我一切争战的日子， 等我被释放的时候来到。
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15你呼叫，我便回答； 你手所做的，你必羡慕。
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16但如今你数点我的脚步， 岂不窥察我的罪过吗？
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17我的过犯被你封在囊中， 也缝严了我的罪孽。
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18山崩变为无有； 磐石挪开原处。
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19水流消磨石头， 所流溢的洗去地上的尘土； 你也照样灭绝人的指望。
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20你攻击人常常得胜，使他去世； 你改变他的容貌，叫他往而不回。
20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21他儿子得尊荣，他也不知道， 降为卑，他也不觉得。
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22但知身上疼痛， 心中悲哀。
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.