约伯记 9
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1约伯 回答说：
1А Јов одговори и рече:
2我真知道是这样； 但人在 神面前怎能成为义呢？
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3若愿意与他争辩， 千中之一也不能回答。
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4他心里有智慧，且大有能力。 谁向 神刚硬而得亨通呢？
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5他发怒，把山翻倒挪移， 山并不知觉。
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6他使地震动，离其本位， 地的柱子就摇撼。
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7他吩咐日头不出来，就不出来， 又封闭众星。
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8他独自铺张苍天， 步行在海浪之上。
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9他造北斗、参星、昴星， 并南方的密宫；
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10他行大事，不可测度， 行奇事，不可胜数。
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11他从我旁边经过，我却不看见； 他在我面前行走，我倒不知觉。
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12他夺取，谁能阻挡？ 谁敢问他：你做什么？
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13神必不收回他的怒气； 扶助 拉哈伯 的，屈身在他以下。
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14既是这样，我怎敢回答他， 怎敢选择言语与他 辩论呢 ？
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15我虽有义，也不回答他， 只要向那审判我的恳求。
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16我若呼吁，他应允我； 我仍不信他真听我的声音。
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17他用暴风折断我， 无故地加增我的损伤。
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18我就是喘一口气，他都不容， 倒使我满心苦恼。
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19若论 力量， 他真有 能力！ 若论审判， 他说 谁能将我传来呢？
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20我虽有义，自己的口要定我为有罪； 我虽完全，我口必显我为弯曲。
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21我本完全，不顾自己； 我厌恶我的性命。
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22善恶无分 ，都是一样； 所以我说，完全人和恶人，他都灭绝。
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23若忽然遭杀害之祸， 他必戏笑无辜的人遇难。
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24世界交在恶人手中； 蒙蔽世界审判官的脸， 若不是他，是谁呢？
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25我的日子比跑信的更快， 急速过去，不见福乐。
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26我的日子过去如快船， 如急落抓食的鹰。
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27我若说：我要忘记我的哀情， 除去我的 愁容 ，心中畅快；
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28我因愁苦而惧怕， 知道你必不以我为无辜。
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29我必被你定为有罪， 我何必徒然劳苦呢？
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30我若用雪水洗身， 用硷洁净我的手，
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31你还要扔我在坑里， 我的衣服都憎恶我。
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32他本不像我是人，使我可以回答他， 又使我们可以同听审判。
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33我们中间没有听讼的人 可以向我们两造按手。
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34愿他把杖离开我， 不使惊惶威吓我。
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35我就说话，也不惧怕他， 现在我却不是那样。
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.