Job 9
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Job answered:
1А Јов одговори и рече:
2“Yes, I know that it is so, but how can a mortal be righteous before God?
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3If one wished to contend with God, he could not answer Him one time out of a thousand.
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4God is wise in heart and mighty in strength. Who has resisted Him and prospered?
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5He moves mountains without their knowledge and overturns them in His anger.
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6He shakes the earth from its place, so that its foundations tremble.
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7He commands the sun not to shine; He seals off the stars.
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8He alone stretches out the heavens and treads on the waves of the sea.
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9He is the Maker of the Bear and Orion, of the Pleiades and the constellations of the south.
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10He does great things beyond searching out, and wonders without number.
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11Were He to pass by me, I would not see Him; were He to move, I would not recognize Him.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12If He takes away, who can stop Him? Who dares to ask Him, ‘What are You doing?’
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13God does not restrain His anger; the helpers of Rahab cower beneath Him.
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14How then can I answer Him or choose my arguments against Him?
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15For even if I were right, I could not answer. I could only beg my Judge for mercy.
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16If I summoned Him and He answered me, I do not believe He would listen to my voice.
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17For He would crush me with a tempest and multiply my wounds without cause.
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18He does not let me catch my breath, but overwhelms me with bitterness.
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19If it is a matter of strength, He is indeed mighty! If it is a matter of justice, who can summon Him ?
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20Even if I were righteous, my mouth would condemn me; if I were blameless, it would declare me guilty.
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21Though I am blameless, I have no concern for myself; I despise my own life.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22It is all the same, and so I say, ‘He destroys both the blameless and the wicked.’
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23When the scourge brings sudden death, He mocks the despair of the innocent.
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24The earth is given into the hand of the wicked; He blindfolds its judges. If it is not He, then who is it?
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25My days are swifter than a runner; they flee without seeing good.
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26They sweep by like boats of papyrus, like an eagle swooping down on its prey.
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27If I were to say, ‘I will forget my complaint and change my expression and smile,’
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28I would still dread all my sufferings; I know that You will not acquit me.
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29Since I am already found guilty, why should I labor in vain?
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30If I should wash myself with snow and cleanse my hands with lye,
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31then You would plunge me into the pit, and even my own clothes would despise me.
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32For He is not a man like me, that I can answer Him, that we can take each other to court.
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33Nor is there a mediator between us, to lay his hand upon us both.
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34Let Him remove His rod from me, so that His terror will no longer frighten me.
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35Then I would speak without fear of Him. But as it is, I am on my own.
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.