Јов 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1А Јов одговори и рече:
1А Јов одговори и рече:
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.