Job 9
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Job answered,
1А Јов одговори и рече:
2“Truly I know that it is so, but how can man be just with God?
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3If he is pleased to contend with him, he can’t answer him one time in a thousand.
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4God is wise in heart, and mighty in strength. Who has hardened himself against him and prospered?
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5He removes the mountains, and they don’t know it, when he overturns them in his anger.
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6He shakes the earth out of its place. Its pillars tremble.
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7He commands the sun and it doesn’t rise, and seals up the stars.
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8He alone stretches out the heavens, and treads on the waves of the sea.
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9He makes the Bear, Orion, and the Pleiades, and the rooms of the south.
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10He does great things past finding out; yes, marvelous things without number.
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11Behold, he goes by me, and I don’t see him. He passes on also, but I don’t perceive him.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12Behold, he snatches away. Who can hinder him? Who will ask him, ‘What are you doing?’
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13“God will not withdraw his anger. The helpers of Rahab stoop under him.
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14How much less will I answer him, and choose my words to argue with him?
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15Though I were righteous, yet I wouldn’t answer him. I would make supplication to my judge.
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16If I had called, and he had answered me, yet I wouldn’t believe that he listened to my voice.
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17For he breaks me with a storm, and multiplies my wounds without cause.
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18He will not allow me to catch my breath, but fills me with bitterness.
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19If it is a matter of strength, behold, he is mighty! If of justice, ‘Who,’ says he, ‘will summon me?’
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20Though I am righteous, my own mouth will condemn me. Though I am blameless, it will prove me perverse.
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21I am blameless. I don’t respect myself. I despise my life.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22“It is all the same. Therefore I say he destroys the blameless and the wicked.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23If the scourge kills suddenly, he will mock at the trial of the innocent.
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24The earth is given into the hand of the wicked. He covers the faces of its judges. If not he, then who is it?
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25“Now my days are swifter than a runner. They flee away. They see no good.
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26They have passed away as the swift ships, as the eagle that swoops on the prey.
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27If I say, ‘I will forget my complaint, I will put off my sad face, and cheer up,’
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28I am afraid of all my sorrows. I know that you will not hold me innocent.
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29I will be condemned. Why then do I labor in vain?
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30If I wash myself with snow, and cleanse my hands with lye,
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31yet you will plunge me in the ditch. My own clothes will abhor me.
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32For he is not a man, as I am, that I should answer him, that we should come together in judgment.
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33There is no umpire between us, that might lay his hand on us both.
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34Let him take his rod away from me. Let his terror not make me afraid;
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35then I would speak, and not fear him, for I am not so in myself.
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.