Job 16
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Job answered,
1А Јов одговори и рече:
2“I have heard many such things. You are all miserable comforters!
2Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3Shall vain words have an end? Or what provokes you that you answer?
3Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4I also could speak as you do. If your soul were in my soul’s place, I could join words together against you, and shake my head at you,
4И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5but I would strengthen you with my mouth. The solace of my lips would relieve you.
5Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6“Though I speak, my grief is not subsided. Though I forbear, what am I eased?
6Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7But now, God, you have surely worn me out. You have made all my company desolate.
7А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8You have shriveled me up. This is a witness against me. My leanness rises up against me. It testifies to my face.
8Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9He has torn me in his wrath and persecuted me. He has gnashed on me with his teeth. My adversary sharpens his eyes on me.
9Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10They have gaped on me with their mouth. They have struck me on the cheek reproachfully. They gather themselves together against me.
10Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11God delivers me to the ungodly, and casts me into the hands of the wicked.
11Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12I was at ease, and he broke me apart. Yes, he has taken me by the neck, and dashed me to pieces. He has also set me up for his target.
12Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13His archers surround me. He splits my kidneys apart, and does not spare. He pours out my bile on the ground.
13Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14He breaks me with breach on breach. He runs at me like a giant.
14Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15I have sewed sackcloth on my skin, and have thrust my horn in the dust.
15Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16My face is red with weeping. Deep darkness is on my eyelids,
16Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17although there is no violence in my hands, and my prayer is pure.
17Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18“Earth, don’t cover my blood. Let my cry have no place to rest.
18Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19Even now, behold, my witness is in heaven. He who vouches for me is on high.
19И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20My friends scoff at me. My eyes pour out tears to God,
20Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21that he would maintain the right of a man with God, of a son of man with his neighbor!
21О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22For when a few years have come, I will go the way of no return.
22Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.