Job 16
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Job answered and said:
1А Јов одговори и рече:
2I have heard many such things; sorry comforters are ye all.
2Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3Shall windy words have an end? Or what provoketh thee that thou answerest?
3Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4I also could speak as ye do; if your soul were in my soul's stead, I could join words together against you, and shake my head at you.
4И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5I would strengthen you with my mouth, and the moving of my lips would assuage your grief.
5Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6Though I speak, my pain is not assuaged; and though I forbear, what am I eased?
6Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7But now He hath made me weary; Thou hast made desolate all my company.
7А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8And Thou hast shrivelled me up, which is a witness against me; and my leanness riseth up against me, it testifieth to my face.
8Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9He hath torn me in His wrath, and hated me; He hath gnashed upon me with His teeth; mine adversary sharpeneth his eyes upon me.
9Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10They have gaped upon me with their mouth; they have smitten me upon the cheek scornfully; they gather themselves together against me.
10Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11God delivereth me to the ungodly, and casteth me into the hands of the wicked.
11Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12I was at ease, and He broke me asunder; yea, He hath taken me by the neck, and dashed me to pieces; He hath also set me up for His mark.
12Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13His archers compass me round about, He cleaveth my reins asunder, and doth not spare; He poureth out my gall upon the ground.
13Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14He breaketh me with breach upon breach; He runneth upon me like a giant.
14Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15I have sewed sackcloth upon my skin, and have laid my horn in the dust.
15Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16My face is reddened with weeping, and on my eyelids is the shadow of death;
16Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17Although there is no violence in my hands, and my prayer is pure.
17Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18O earth, cover not thou my blood, and let my cry have no resting-place.
18Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19Even now, behold, my Witness is in heaven, and He that testifieth of me is on high.
19И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20Mine inward thoughts are my intercessors, mine eye poureth out tears unto God;
20Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21That He would set aright a man contending with God, as a son of man setteth aright his neighbour!
21О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22For the years that are few are coming on, and I shall go the way whence I shall not return.
22Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.