Job 24
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Why are times not laid up by the Almighty? And why do not they that know Him see His days?
1Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2There are that remove the landmarks; they violently take away flocks, and feed them.
2Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3They drive away the ass of the fatherless, they take the widow's ox for a pledge.
3Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4They turn the needy out of the way; the poor of the earth hide themselves together.
4Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5Behold, as wild asses in the wilderness they go forth to their work, seeking diligently for food; the desert yieldeth them bread for their children.
5Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.
6They cut his provender in the field; and they despoil the vineyard of the wicked.
6Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7They lie all night naked without clothing, and have no covering in the cold.
7Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8They are wet with the showers of the mountains, and embrace the rock for want of a shelter.
8Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9There are that pluck the fatherless from the breast, and take a pledge of the poor;
9Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10So that they go about naked without clothing, and being hungry they carry the sheaves;
10Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11They make oil within the rows of these men; they tread their winepresses, and suffer thirst.
11Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12From out of the populous city men groan, and the soul of the wounded crieth out; yet God imputeth it not for unseemliness.
12Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13These are of them that rebel against the light; they know not the ways thereof, nor abide in the paths thereof.
13Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14The murderer riseth with the light, to kill the poor and needy; and in the night he is as a thief.
14Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15The eye also of the adulterer waiteth for the twilight, saying: 'No eye shall see me'; and he putteth a covering on his face.
15И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16In the dark they dig through houses; they shut themselves up in the day-time; they know not the light.
16Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17For the shadow of death is to all of them as the morning; for they know the terrors of the shadow of death.
17Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18He is swift upon the face of the waters; their portion is cursed in the earth; he turneth not by the way of the vineyards.
18Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
19Drought and heat consume the snow waters; so doth the nether-world those that have sinned.
19Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.
20The womb forgetteth him; the worm feedeth sweetly on him; he shall be no more remembered; and unrighteousness is broken as a tree.
20Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21He devoureth the barren that beareth not; and doeth not good to the widow.
21Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22He draweth away the mighty also by his power; he riseth up, and he trusteth not his own life.
22Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23Though it be given him to be in safety, whereon he resteth, yet His eyes are upon their ways.
23Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24They are exalted for a little while, and they are gone; yea, they are brought low, they are gathered in as all others, and wither as the tops of the ears of corn.
24Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25And if it be not so now, who will prove me a liar, and make my speech nothing worth?
25Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.