Job 34
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Moreover Elihu answered and said:
1Још говори Елијуј и рече:
2Hear my words, ye wise men; and give ear unto me, ye that have knowledge.
2Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
3For the ear trieth words, as the palate tasteth food.
3Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
4Let us choose for us that which is right; let us know among ourselves what is good.
4Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
5For Job hath said: 'I am righteous, and God hath taken away my right;
5Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6Notwithstanding my right I am accounted a liar; my wound is incurable, though I am without transgression.'
6Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
7What man is like Job, who drinketh up scorning like water?
7Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
8Who goeth in company with the workers of iniquity, and walketh with wicked men.
8И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
9For he hath said: 'It profiteth a man nothing that he should be in accord with God.'
9Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10Therefore hearken unto me, ye men of understanding: Far be it from God, that He should do wickedness; and from the Almighty, that He should commit iniquity.
10Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
11For the work of a man will He requite unto him, and cause every man to find according to his ways.
11Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
12Yea, of a surety, God will not do wickedly, neither will the Almighty pervert justice.
12Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13Who gave Him a charge over the earth? Or who hath disposed the whole world?
13Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
14If He set His heart upon man, if He gather unto Himself his spirit and his breath;
14Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
15All flesh shall perish together, and man shall return unto dust.
15Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
16If now thou hast understanding, hear this; hearken to the voice of my words.
16Ако си, дакле, разуман, чуј ово; слушај глас речи мојих.
17Shall even one that hateth right govern? And wilt thou condemn Him that is just and mighty —
17Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
18Is it fit to say to a king: 'Thou art base'? Or to nobles: 'Ye are wicked'? —
18Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19That respecteth not the persons of princes, nor regardeth the rich more than the poor? For they all are the work of His hands.
19А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
20In a moment they die, even at midnight; the people are shaken and pass away, and the mighty are taken away without hand.
20Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21For His eyes are upon the ways of a man, and He seeth all his goings.
21Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
22There is no darkness, nor shadow of death, where the workers of iniquity may hide themselves.
22Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
23For He doth not appoint a time unto any man, when he should go before God in judgment.
23Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24He breaketh in pieces mighty men without inquisition, and setteth others in their stead.
24Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
25Therefore He taketh knowledge of their works; and He overturneth them in the night, so that they are crushed.
25Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26He striketh them as wicked men in the open sight of others;
26Као безбожне разбија их на видику.
27Because they turned aside from following Him, and would not have regard to any of His ways;
27Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
28So that they cause the cry of the poor to come unto Him, and He heareth the cry of the afflicted.
28Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
29When He giveth quietness, who then can condemn? And when He hideth His face, who then can behold Him? whether it be done unto a nation, or unto a man, alike;
29Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
30That the godless man reign not, that there be none to ensnare the people.
30Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
31For hath any said unto God: 'I have borne chastisement, though I offend not;
31Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
32That which I see not teach Thou me; if I have done iniquity, I will do it no more'?
32А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33Shall His recompense be as thou wilt? For thou loathest it, so that thou must choose, and not I; therefore speak what thou knowest.
33Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
34Men of understanding will say unto me, yea, every wise man that heareth me:
34Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
35'Job speaketh without knowledge, and his words are without discernment.'
35Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
36Would that Job were tried unto the end, because of his answering like wicked men.
36Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37For he addeth rebellion unto his sin, he clappeth his hands among us, and multiplieth his words against God.
37Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.