Job 34
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And Eliu continued his discourse, and said:
1Још говори Елијуј и рече:
2Hear ye, wise men, my words, and ye learned, hearken to me:
2Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
3For the ear trieth words, and the mouth discerneth meats by the taste.
3Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
4Let us choose to us judgment, and let us see among ourselves what is the best.
4Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
5For Job hath said: I am just, and God hath overthrown my judgment.
5Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6For in judging me there is a lie: my arrow is violent without any sin.
6Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
7What man is there like Job, who drinketh up scorning like water?
7Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
8Who goeth in company with them that work iniquity, and walketh with wicked men?
8И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
9For he hath said: Man shall not please God, although he run with him.
9Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10Therefore, ye men of understanding, hear me: far from god be wickedness, and iniquity from the Almighty.
10Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
11For he will render to a man his work, and according to the ways of every one he will reward them.
11Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
12For in very deed God will not condemn without cause, neither will the Almighty pervert judgment.
12Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13What other hath he appointed over the earth? or whom hath he set over the world which he made?
13Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
14If he turn his heart to him, he shall draw his spirit and breath unto himself.
14Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
15All flesh shall perish together, and man shall return into ashes.
15Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
16If then thou hast understanding, hear what is said, and hearken to the voice of my words.
16Ако си, дакле, разуман, чуј ово; слушај глас речи мојих.
17Can he be healed that loveth not judgment? and how dost thou so far condemn him that is just?
17Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
18Who saith to the king: Thou art an apostate: who calleth rulers ungodly?
18Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19Who accepteth not the persons of princes: nor hath regarded the tyrant, when he contended against the poor man: for all are the work of his hands.
19А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
20They shall suddenly die, and the people shall be troubled at midnight, and they shall pass, and take away the violent without hand.
20Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21For his eyes are upon the ways of men, and he considereth all their steps.
21Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
22There is no darkness, and there is no shadow of death, where they may be hid who work iniquity.
22Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
23For it is no longer in the power of man to enter into judgment with God.
23Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24He shall break in pieces many and innumerable, and shall make others to stand in their stead.
24Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
25For he knoweth their works: and therefore he shall bring night on them, and they shall be destroyed.
25Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26He hath struck them, as being wicked, in open sight.
26Као безбожне разбија их на видику.
27Who as it were on purpose have revolted from him, and would not understand all his ways:
27Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
28So that they caused the cry of the needy to come to him, and he heard the voice of the poor.
28Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
29For when he granteth peace, who is there that can condemn? When he hideth his countenance, who is there that can behold him, whether it regard nations, or all men?
29Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
30Who maketh a man that is a hypocrite to reign for the sins of the people?
30Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
31Seeing then I have spoken of God, I will not hinder thee in thy turn.
31Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
32If I have erred, teach thou me: if I have spoken iniquity, I will add no more.
32А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33Doth God require it of thee, because it hath displeased thee? for thou begannest to speak, and not I: but if thou know any thing better, speak.
33Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
34Let men of understanding speak to me, and let a wise man hearken to me.
34Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
35But Job hath spoken foolishly, and his words sound not discipline.
35Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
36My father, let Job be tried even to the end: cease not from the man of iniquity.
36Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37Because he addeth blasphemy upon his sins, let him be tied fast in the mean time amongst us: and then let him provoke God to judgment with his speeches.
37Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.