Job 10
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1My soul is weary of my life, I will let go my speech against myself, I will speak in the bitterness of my soul.
1Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
2I will say to God: Do not condemn me: tell me why thou judgest me so.
2Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
3Doth it seem good to thee that thou shouldst calumniate me, and oppress me, the work of thy own hands, and help the counsel of the wicked?
3Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
4Hast thou eyes of flesh: or, shalt thou see as man seeth?
4Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
5Are thy days as the days of man, and are thy years as the times of men:
5Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
6That thou shouldst inquire after my iniquity, and search after my sin?
6Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
7And shouldst know that I have done no wicked thing, whereas there is no man that can deliver out of thy hand.
7Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
8Thy hands have made me, and fashioned me wholly round about, and dost thou thus cast me down headlong on a sudden?
8Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
9Remember, I beseech thee, that thou hast made me as the clay, and thou wilt bring me into dust again.
9Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
10Hast thou not milked me as milk, and curdled me like cheese?
10Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
11Thou hast clothed me with skin and flesh: thou hast put me together with bones and sinews:
11Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
12Thou hast granted me life and mercy, and thy visitation hath preserved my spirit.
12Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
13Although thou conceal these things in thy heart, yet I know that thou rememberest all things.
13И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
14If I have sinned and thou hast spared me for an hour: why dost thou not suffer me to be clean from my iniquity?
14Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
15And if I be wicked, woe unto me: and if just, I shall not lift up my head, being filled with affliction and misery.
15Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
16And for pride thou wilt take me as a lioness, and returning thou tormentest me wonderfully.
16И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
17Thou renewest thy witnesses against me, and multipliest thy wrath upon me, and pains war against me.
17Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
18Why didst thou bring me forth out of the womb: O that I had been consumed that eye might not see me!
18Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
19I should have been as if I had not been, carried from the womb to the grave.
19Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
20Shall not the fewness of my days be ended shortly? suffer me, therefore, that I may lament my sorrow a little:
20Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
21Before I go, and return no more, to a land that is dark and covered with the mist of death:
21Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
22A land of misery and darkness, where the shadow of death, and no order, but everlasting horror dwelleth.
22У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.