Job 14
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Man born of a woman, living for a short time, is filled with many miseries.
1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2Who cometh forth like a flower, and is destroyed, and fleeth as a shadow, and never continueth in the same state.
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3And dost thou think it meet to open thy eyes upon such an one, and to bring him into judgment with thee?
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4Who can make him clean that is conceived of unclean seed? is it not thou who only art?
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5The days of man are short, and the number of his months is with thee: thou hast appointed his bounds which cannot be passed.
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6Depart a little from him, that he may rest, until his wished for day come, as that of the hireling.
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7A tree hath hope: if it be cut, it groweth green again, and the boughs thereof sprout.
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8If its root be old in the earth, and its stock be dead in the dust:
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9At the scent of water, it shall spring, and bring forth leaves, as when it was first planted.
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10But man when he shall be dead, and stripped and consumed, I pray you where is he?
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11As if the waters should depart out of the sea, and an emptied river should be dried up:
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12So man when he is fallen asleep shall not rise again; till the heavens be broken, he shall not awake, nor rise up out of his sleep.
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13Who will grant me this, that thou mayst protect me in hell, and hide me till thy wrath pass, and appoint me a. time when thou wilt remember me?
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
14Shall man that is dead, thinkest thou, live again? all the days in which I am now in warfare, I expect until my change come.
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15Thou shalt call me, and I will answer thee: to the work of thy hands thou shalt reach out thy right hand.
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16Thou indeed hast numbered my steps, but spare my sins.
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17Thou hast sealed up my offences as it were in a bag, but hast cured my iniquity.
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18A mountain falling cometh to nought, and a rock is removed out of its place.
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19Waters wear away the stones, and with inundation the ground by little and little is washed away: so in like manner thou shalt destroy man.
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20Thou hast strengthened him for a little while, that he may pass away for ever: thou shalt change his face, and shalt send him away.
20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21Whether his children come to honour or dishonour, he shall not understand.
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22But yet his flesh, while he shall live, shall have pain, and his soul shall mourn over him.
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.