Job 14
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Man that is born of a woman is of few days, and full of trouble.
1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2He cometh forth like a flower, and is cut down: he fleeth also as a shadow, and continueth not.
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3And dost thou open thine eyes upon such an one, and bringest me into judgment with thee?
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4Who can bring a clean thing out of an unclean? not one.
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5Seeing his days are determined, the number of his months are with thee, thou hast appointed his bounds that he cannot pass;
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6Turn from him, that he may rest, till he shall accomplish, as an hireling, his day.
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7For there is hope of a tree, if it be cut down, that it will sprout again, and that the tender branch thereof will not cease.
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8Though the root thereof wax old in the earth, and the stock thereof die in the ground;
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9Yet through the scent of water it will bud, and bring forth boughs like a plant.
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10But man dieth, and wasteth away: yea, man giveth up the ghost, and where is he?
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11As the waters fail from the sea, and the flood decayeth and drieth up:
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12So man lieth down, and riseth not: till the heavens be no more, they shall not awake, nor be raised out of their sleep.
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13O that thou wouldest hide me in the grave, that thou wouldest keep me secret, until thy wrath be past, that thou wouldest appoint me a set time, and remember me!
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
14If a man die, shall he live again ? all the days of my appointed time will I wait, till my change come.
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15Thou shalt call, and I will answer thee: thou wilt have a desire to the work of thine hands.
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16For now thou numberest my steps: dost thou not watch over my sin?
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17My transgression is sealed up in a bag, and thou sewest up mine iniquity.
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18And surely the mountain falling cometh to nought, and the rock is removed out of his place.
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19The waters wear the stones: thou washest away the things which grow out of the dust of the earth; and thou destroyest the hope of man.
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20Thou prevailest for ever against him, and he passeth: thou changest his countenance, and sendest him away.
20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21His sons come to honour, and he knoweth it not; and they are brought low, but he perceiveth it not of them.
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22But his flesh upon him shall have pain, and his soul within him shall mourn.
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.