Job 17

King James Version with Apocrypha

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1My breath is corrupt, my days are extinct, the graves are ready for me.

1Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

2Are there not mockers with me? and doth not mine eye continue in their provocation?

2Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

3Lay down now, put me in a surety with thee; who is he that will strike hands with me?

3Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

4For thou hast hid their heart from understanding: therefore shalt thou not exalt them .

4Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

5He that speaketh flattery to his friends, even the eyes of his children shall fail.

5Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

6He hath made me also a byword of the people; and aforetime I was as a tabret.

6Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

7Mine eye also is dim by reason of sorrow, and all my members are as a shadow.

7Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

8Upright men shall be astonied at this, and the innocent shall stir up himself against the hypocrite.

8Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

9The righteous also shall hold on his way, and he that hath clean hands shall be stronger and stronger.

9Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

10But as for you all, do ye return, and come now: for I cannot find one wise man among you.

10А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

11My days are past, my purposes are broken off, even the thoughts of my heart.

11Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

12They change the night into day: the light is short because of darkness.

12Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

13If I wait, the grave is mine house: I have made my bed in the darkness.

13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

14I have said to corruption, Thou art my father: to the worm, Thou art my mother, and my sister.

14Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

15And where is now my hope? as for my hope, who shall see it?

15И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

16They shall go down to the bars of the pit, when our rest together is in the dust.

16У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.