Job 9
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Job answered and said,
1А Јов одговори и рече:
2I know it is so of a truth: but how should man be just with God?
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3If he will contend with him, he cannot answer him one of a thousand.
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4He is wise in heart, and mighty in strength: who hath hardened himself against him, and hath prospered?
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5Which removeth the mountains, and they know not: which overturneth them in his anger.
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6Which shaketh the earth out of her place, and the pillars thereof tremble.
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7Which commandeth the sun, and it riseth not; and sealeth up the stars.
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8Which alone spreadeth out the heavens, and treadeth upon the waves of the sea.
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9Which maketh Arcturus, Orion, and Pleiades, and the chambers of the south.
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10Which doeth great things past finding out; yea, and wonders without number.
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11Lo, he goeth by me, and I see him not: he passeth on also, but I perceive him not.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12Behold, he taketh away, who can hinder him? who will say unto him, What doest thou?
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13If God will not withdraw his anger, the proud helpers do stoop under him.
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14How much less shall I answer him, and choose out my words to reason with him?
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15Whom, though I were righteous, yet would I not answer, but I would make supplication to my judge.
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16If I had called, and he had answered me; yet would I not believe that he had hearkened unto my voice.
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17For he breaketh me with a tempest, and multiplieth my wounds without cause.
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18He will not suffer me to take my breath, but filleth me with bitterness.
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19If I speak of strength, lo, he is strong: and if of judgment, who shall set me a time to plead ?
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20If I justify myself, mine own mouth shall condemn me: if I say , I am perfect, it shall also prove me perverse.
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21Though I were perfect, yet would I not know my soul: I would despise my life.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22This is one thing , therefore I said it , He destroyeth the perfect and the wicked.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23If the scourge slay suddenly, he will laugh at the trial of the innocent.
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24The earth is given into the hand of the wicked: he covereth the faces of the judges thereof; if not, where, and who is he?
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25Now my days are swifter than a post: they flee away, they see no good.
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26They are passed away as the swift ships: as the eagle that hasteth to the prey.
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27If I say, I will forget my complaint, I will leave off my heaviness, and comfort myself:
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28I am afraid of all my sorrows, I know that thou wilt not hold me innocent.
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29If I be wicked, why then labour I in vain?
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30If I wash myself with snow water, and make my hands never so clean;
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31Yet shalt thou plunge me in the ditch, and mine own clothes shall abhor me.
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32For he is not a man, as I am, that I should answer him, and we should come together in judgment.
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33Neither is there any daysman betwixt us, that might lay his hand upon us both.
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34Let him take his rod away from me, and let not his fear terrify me:
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35Then would I speak, and not fear him; but it is not so with me.
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.