אִיּוֹב

New Testament

מתיוסנט מארקהבְּשׂוֹרָה הַקְּדוֹשָׁה עַל־פִּי לוּקָסג'וןמַעֲשֵׂי הַשְּׁלִיחִיםאִגֶּרֶת פּוֹלוֹס הַשָּׁלִיחַ אֶל־הָרוֹמִיִּיםאִגֶּרֶת פּוֹלוֹס הָרִאשׁוֹנָה אֶל־הַקּוֹרִנְתִּיִּיםאִגֶּרֶת פּוֹלוֹס הָשֵּׁנִית אֶל־הַקּוֹרִנְתִּיִיםאִגֶּרֶת פּוֹלוֹס הַשָּׁלִיחַ אֶל־הַגָּלָטִיִּיםאִגֶּרֶת פּוֹלוֹס הַשָּׁלִיחַ אֶל־הָאֶפְסִיִּיםאִגֶּרֶת פּוֹלוֹס הַשָּׁלִיחַ אֶל־הַפִּילִפִּיִּיםאִגֶּרֶת פּוֹלוֹס הַשָּׁלִיחַ אֶל־הַקּוֹלַסִּים1 סלוניס2 סלוניס1 טימותי2 טימותיאִגֶּרֶת פּוֹלוֹס אֶל־טִיטוֹסאִגֶּרֶת פּוֹלוֹס אֶל־פִּילֵימוֹןאִגֶּרֶת אֶל־הָעִבְרִיםאִגֶּרֶת יַעֲקֹבהָאִגֶּרֶת הָרִאשׁוֹנָה לְפֶטְרוֹס הַשָּׁלִיחַהָאִגֶּרֶת הַשֵּׁנִית לְפֶטְרוֹס הַשָּׁלִיחַהָאִגֶּרֶת הָרִאשׁוֹנָה לְיוֹחָנָן הַשָּׁלִיחַהָאִגֶּרֶת הַשֵּׁנִית לְיוֹחָנָן הַשָּׁלִיחַהָאִגֶּרֶת הַשְּׁלִישִׁית לְיוֹחָנָן הַשָּׁלִיחַאִגֶּרֶת יְהוּדָהחזוֹן יוֹחָנָן
Chapter 9
Modern Hebrew Bible
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

אִיּוֹב 9

Modern Hebrew Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1ויען איוב ויאמר׃
1А Јов одговори и рече:
2אמנם ידעתי כי כן ומה יצדק אנוש עם אל׃
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3אם יחפץ לריב עמו לא יעננו אחת מני אלף׃
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4חכם לבב ואמיץ כח מי הקשה אליו וישלם׃
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5המעתיק הרים ולא ידעו אשר הפכם באפו׃
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6המרגיז ארץ ממקומה ועמודיה יתפלצון׃
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7האמר לחרס ולא יזרח ובעד כוכבים יחתם׃
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8נטה שמים לבדו ודורך על במתי ים׃
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9עשה עש כסיל וכימה וחדרי תמן׃
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10עשה גדלות עד אין חקר ונפלאות עד אין מספר׃
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11הן יעבר עלי ולא אראה ויחלף ולא אבין לו׃
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12הן יחתף מי ישיבנו מי יאמר אליו מה תעשה׃
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13אלוה לא ישיב אפו תחתו שחחו עזרי רהב׃
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14אף כי אנכי אעננו אבחרה דברי עמו׃
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15אשר אם צדקתי לא אענה למשפטי אתחנן׃
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16אם קראתי ויענני לא אאמין כי יאזין קולי׃
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17אשר בשערה ישופני והרבה פצעי חנם׃
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18לא יתנני השב רוחי כי ישבעני ממררים׃
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19אם לכח אמיץ הנה ואם למשפט מי יועידני׃
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20אם אצדק פי ירשיעני תם אני ויעקשני׃
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21תם אני לא אדע נפשי אמאס חיי׃
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22אחת היא על כן אמרתי תם ורשע הוא מכלה׃
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23אם שוט ימית פתאם למסת נקים ילעג׃
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24ארץ נתנה ביד רשע פני שפטיה יכסה אם לא אפוא מי הוא׃
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25וימי קלו מני רץ ברחו לא ראו טובה׃
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26חלפו עם אניות אבה כנשר יטוש עלי אכל׃
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27אם אמרי אשכחה שיחי אעזבה פני ואבליגה׃
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28יגרתי כל עצבתי ידעתי כי לא תנקני׃
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29אנכי ארשע למה זה הבל איגע׃
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30אם התרחצתי במו שלג והזכותי בבר כפי׃
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31אז בשחת תטבלני ותעבוני שלמותי׃
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32כי לא איש כמני אעננו נבוא יחדו במשפט׃
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33לא יש בינינו מוכיח ישת ידו על שנינו׃
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34יסר מעלי שבטו ואמתו אל תבעתני׃
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35אדברה ולא איראנו כי לא כן אנכי עמדי׃
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.