אִיּוֹב 19
Modern Hebrew BibleTranslation
Modern Hebrew Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1ויען איוב ויאמר׃
1А Јов одговори и рече:
2עד אנה תוגיון נפשי ותדכאונני במלים׃
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3זה עשר פעמים תכלימוני לא תבשו תהכרו לי׃
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4ואף אמנם שגיתי אתי תלין משוגתי׃
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5אם אמנם עלי תגדילו ותוכיחו עלי חרפתי׃
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6דעו אפו כי אלוה עותני ומצודו עלי הקיף׃
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7הן אצעק חמס ולא אענה אשוע ואין משפט׃
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8ארחי גדר ולא אעבור ועל נתיבותי חשך ישים׃
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9כבודי מעלי הפשיט ויסר עטרת ראשי׃
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10יתצני סביב ואלך ויסע כעץ תקותי׃
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11ויחר עלי אפו ויחשבני לו כצריו׃
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12יחד יבאו גדודיו ויסלו עלי דרכם ויחנו סביב לאהלי׃
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13אחי מעלי הרחיק וידעי אך זרו ממני׃
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14חדלו קרובי ומידעי שכחוני׃
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15גרי ביתי ואמהתי לזר תחשבני נכרי הייתי בעיניהם׃
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16לעבדי קראתי ולא יענה במו פי אתחנן לו׃
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17רוחי זרה לאשתי וחנתי לבני בטני׃
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18גם עוילים מאסו בי אקומה וידברו בי׃
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19תעבוני כל מתי סודי וזה אהבתי נהפכו בי׃
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20בעורי ובבשרי דבקה עצמי ואתמלטה בעור שני׃
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21חנני חנני אתם רעי כי יד אלוה נגעה בי׃
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22למה תרדפני כמו אל ומבשרי לא תשבעו׃
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23מי יתן אפו ויכתבון מלי מי יתן בספר ויחקו׃
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24בעט ברזל ועפרת לעד בצור יחצבון׃
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25ואני ידעתי גאלי חי ואחרון על עפר יקום׃
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26ואחר עורי נקפו זאת ומבשרי אחזה אלוה׃
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27אשר אני אחזה לי ועיני ראו ולא זר כלו כליתי בחקי׃
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28כי תאמרו מה נרדף לו ושרש דבר נמצא בי׃
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29גורו לכם מפני חרב כי חמה עונות חרב למען תדעון שדין׃
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.