約伯記 19
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1約伯 回答說：
1А Јов одговори и рече:
2你們攪擾我的心， 用言語壓碎我要到幾時呢？
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3你們這十次羞辱我； 你們苦待我也不以為恥。
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4果真我有錯， 這錯乃是在我。
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5你們果然要向我誇大， 以我的羞辱為證指責我，
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6就該知道是上帝傾覆我， 用網羅圍繞我。
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7我因委曲呼叫，卻不蒙應允； 我呼求，卻不得公斷。
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8上帝用籬笆攔住我的道路，使我不得經過； 又使我的路徑黑暗。
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9他剝去我的榮光， 摘去我頭上的冠冕。
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10他在四圍攻擊我，我便歸於死亡， 將我的指望如樹拔出來。
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11他的忿怒向我發作， 以我為敵人。
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12他的軍旅一齊上來， 修築戰路攻擊我， 在我帳棚的四圍安營。
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13他把我的弟兄隔在遠處， 使我所認識的全然與我生疏。
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14我的親戚與我斷絕； 我的密友都忘記我。
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15在我家寄居的， 和我的使女都以我為外人； 我在他們眼中看為外邦人。
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16我呼喚僕人， 雖用口求他，他還是不回答。
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17我口的氣味，我妻子厭惡； 我的懇求，我同胞也憎嫌。
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18連小孩子也藐視我； 我若起來，他們都嘲笑我。
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19我的密友都憎惡我； 我平日所愛的人向我翻臉。
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20我的皮肉緊貼骨頭； 我只剩牙皮逃脫了。
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21我朋友啊，可憐我！可憐我！ 因為上帝的手攻擊我。
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22你們為甚麼彷彿上帝逼迫我， 吃我的肉還以為不足呢？
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23惟願我的言語現在寫上， 都記錄在書上；
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24用鐵筆鐫刻， 用鉛灌在磐石上，直存到永遠。
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25我知道我的救贖主活着， 末了必站立在地上。
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26我這皮肉滅絕之後， 我必在肉體之外得見上帝。
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27我自己要見他， 親眼要看他，並不像外人。 我的心腸在我裏面消滅了！
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28你們若說：我們逼迫他要何等地重呢？ 惹 事的根乃在乎他；
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29你們就當懼怕刀劍； 因為忿怒 惹動 刀劍的刑罰， 使你們知道有報應。
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.