約伯記 3
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1此後， 約伯 開口咒詛自己的 生 日，
1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2說：
2И проговоривши Јов рече:
3願我生的那日 和說懷了男胎的那夜都滅沒。
3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4願那日變為黑暗； 願上帝不從上面尋找它； 願亮光不照於其上。
4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5願黑暗和死蔭索取那日； 願密雲停在其上； 願日蝕恐嚇它。
5Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6願那夜被幽暗奪取， 不在年中的日子同樂， 也不入月中的數目。
6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7願那夜沒有生育， 其間也沒有歡樂的聲音。
7Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8願那咒詛日子且能惹動鱷魚的 咒詛那夜。
8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9願那夜黎明的星宿變為黑暗， 盼亮卻不亮， 也不見早晨的光線；
9Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10因沒有把懷我胎的門關閉， 也沒有將患難對我的眼隱藏。
10Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11我為何不出 母 胎而死？ 為何不出 母 腹絕氣？
11Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12為何有膝接收我？ 為何有奶哺養我？
12Зашто ме прихватише колена? Зашто сисе, да сем?
13不然，我就早已躺臥安睡，
13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14和地上為自己重造荒邱的君王、謀士，
14С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15或與有金子、將銀子裝滿了房屋的王子 一同安息；
15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16或像隱而未現、不到期而落的胎， 歸於無有，如同未見光的嬰孩。
16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17在那裏惡人止息攪擾， 困乏人得享安息，
17Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18被囚的人同得安逸， 不聽見督工的聲音。
18И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19大小都在那裏； 奴僕脫離主人的轄制。
19Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20受患難的人為何有光賜給他呢？ 心中愁苦的人為何有生命賜給他呢？
20Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21他們切望死，卻不得死； 求死，勝於求隱藏的珍寶。
21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22他們尋見墳墓就快樂， 極其歡喜。
22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23人的道路既然遮隱， 上帝又把他四面圍困， 為何有光賜給 他呢？
23Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24我未曾吃飯就發出歎息； 我唉哼 的聲音 湧出如水。
24Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25因我所恐懼的臨到我身， 我所懼怕的迎我而來。
25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26我不得安逸，不得平靜， 也不得安息，卻有患難來到。
26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.