Јов 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2И проговоривши Јов рече:
2И проговоривши Јов рече:
3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
5Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
7Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
9Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
10Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
11Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12Зашто ме прихватише колена? Зашто сисе, да сем?
12Зашто ме прихватише колена? Зашто сисе, да сем?
13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
14С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
17Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
18И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
19Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
20Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
23Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
24Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.