Job 3
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1DESPUÉS de esto abrió Job su boca, y maldijo su día.
1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2Y exclamó Job, y dijo:
2И проговоривши Јов рече:
3Perezca el día en que yo nací, y la noche que se dijo: Varón es concebido.
3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4Sea aquel día sombrío, y Dios no cuide de él desde arriba, ni claridad sobre él resplandezca.
4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5Aféenlo tinieblas y sombra de muerte; repose sobre él nublado, que lo haga horrible como caliginoso día.
5Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6Ocupe la oscuridad aquella noche; no sea contada entre los días del año, ni venga en el número de los meses.
6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7¡Oh si fuere aquella noche solitaria, que no viniera canción alguna en ella!
7Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8Maldíganla los que maldicen al día, los que se aprestan para levantar su llanto.
8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9Oscurézcanse las estrellas de su alba; espere la luz, y no venga, ni vea los párpados de la mañana:
9Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10Por cuanto no cerró las puertas del vientre donde yo estaba, ni escondió de mis ojos la miseria.
10Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11¿Por qué no morí yo desde la matriz, o fuí traspasado en saliendo del vientre?
11Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12¿Por qué me previnieron las rodillas? ¿y para qué las tetas que mamase?
12Зашто ме прихватише колена? Зашто сисе, да сем?
13Pues que ahora yaciera yo, y reposara; durmiera, y entonces tuviera reposo,
13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14Con los reyes y con los consejeros de la tierra, que edifican para sí los desiertos;
14С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15O con los príncipes que poseían el oro, que henchían sus casas de plata.
15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16O ¿por qué no fuí escondido como aborto, como los pequeñitos que nunca vieron luz?
16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17Allí los impíos dejan el perturbar, y allí descansan los de cansadas fuerzas.
17Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18Allí asimismo reposan los cautivos; no oyen la voz del exactor.
18И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19Allí están el chico y el grande; y el siervo libre de su señor.
19Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20¿Por qué se da luz al trabajado, y vida á los de ánimo en amargura,
20Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21Que esperan la muerte, y ella no llega, aunque la buscan más que tesoros;
21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22Que se alegran sobremanera, y se gozan, cuando hallan el sepulcro?
22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23¿ Por qué al hombre que no sabe por donde vaya, y al cual Dios ha encerrado?
23Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24Pues antes que mi pan viene mi suspiro; y mis gemidos corren como aguas.
24Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25Porque el temor que me espantaba me ha venido, y hame acontecido lo que temía.
25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26No he tenido paz, no me aseguré, ni me estuve reposado; vínome no obstante turbación.
26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.