Job 30
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1MAS ahora los más mozos de días que yo, se ríen de mí; cuyos padres yo desdeñara ponerlos con los perros de mi ganado.
1А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
2Porque ¿para qué yo habría menester la fuerza de sus manos, en los cuales había perecido con el tiempo?
2А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
3Por causa de la pobreza y del hambre andaban solos; huían á la soledad, á lugar tenebroso, asolado y desierto.
3Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
4Que cogían malvas entre los arbustos, y raíces de enebro para calentarse.
4Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
5Eran echados de entre las gentes , y todos les daban grita como al ladrón.
5Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
6Habitaban en las barrancas de los arroyos, en las cavernas de la tierra, y en las rocas.
6Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
7Bramaban entre las matas, y se reunían debajo de las espinas.
7По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
8Hijos de viles, y hombres sin nombre, más bajos que la misma tierra.
8Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
9Y ahora yo soy su canción, y he sido hecho su refrán.
9И њима сам сада песма, и постах им прича.
10Abomínanme, aléjanse de mí, y aun de mi rostro no detuvieron su saliva.
10Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
11Porque Dios desató mi cuerda, y me afligió, por eso se desenfrenaron delante de mi rostro.
11Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
12A la mano derecha se levantaron los jóvenes; empujaron mis pies, y sentaron contra mí las vías de su ruina.
12С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
13Mi senda desbarataron, aprovecháronse de mi quebrantamiento, contra los cuales no hubo ayudador.
13Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
14Vinieron como por portillo ancho, revolviéronse á mi calamidad.
14Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
15Hanse revuelto turbaciones sobre mí; combatieron como viento mi alma, y mi salud pasó como nube.
15Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
16Y ahora mi alma está derramada en mí; días de aflicción me han aprehendido.
16И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
17De noche taladra sobre mí mis huesos, y mis pulsos no reposan.
17Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
18Con la grande copia de materia mi vestidura está demudada; cíñeme como el cuello de mi túnica.
18Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
19Derribóme en el lodo, y soy semejante al polvo y á la ceniza.
19Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
20Clamo á ti, y no me oyes; preséntome, y no me atiendes.
20Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
21Haste tornado cruel para mí: con la fortaleza de tu mano me amenazas.
21Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
22Levantásteme, é hicísteme cabalgar sobre el viento, y disolviste mi sustancia.
22Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
23Porque yo conozco que me reduces á la muerte; y á la casa determinada á todo viviente.
23Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
24Mas él no extenderá la mano contra el sepulcro; ¿clamarán los sepultados cuando él los quebrantare?
24Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
25¿No lloré yo al afligido? Y mi alma ¿no se entristeció sobre el menesteroso?
25Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
26Cuando esperaba yo el bien, entonces vino el mal; y cuando esperaba luz, la oscuridad vino.
26Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
27Mis entrañas hierven, y no reposan; días de aflicción me han sobrecogido.
27Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
28Denegrido ando, y no por el sol: levantádome he en la congregación, y clamado.
28Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
29He venido á ser hermano de los dragones, y compañero de los buhos.
29Брат постах змајевима и друг совама.
30Mi piel está denegrida sobre mí, y mis huesos se secaron con ardentía.
30Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
31Y hase tornado mi arpa en luto, y mi órgano en voz de lamentadores.
31Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.