Job 41
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1¿SACARÁS tú al leviathán con el anzuelo, ó con la cuerda que le echares en su lengua?
1Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
2¿Pondrás tú garfio en sus narices, y horadarás con espinas su quijada?
2Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
3¿Multiplicará él ruegos para contigo? ¿hablaráte él lisonjas?
3Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
4¿Hará concierto contigo para que lo tomes por siervo perpetuo?
4Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
5¿Jugarás tú con él como con pájaro, ó lo atarás para tus niñas?
5Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
6¿Harán de él banquete los compañeros? ¿partiránlo entre los mercaderes?
6Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
7¿Cortarás tú con cuchillo su cuero, ó con asta de pescadores su cabeza?
7Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
8Pon tu mano sobre él; te acordarás de la batalla, y nunca más tornarás.
8Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
9He aquí que la esperanza acerca de él será burlada: porque aun á su sola vista se desmayarán.
9Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
10Nadie hay tan osado que lo despierte: ¿quién pues podrá estar delante de mí?
10Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
11¿Quién me ha anticipado, para que yo restituya? Todo lo que hay debajo del cielo es mío.
11Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
12Yo no callaré sus miembros, ni lo de sus fuerzas y la gracia de su disposición.
12Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
13¿Quién descubrirá la delantera de su vestidura? ¿quién se llegará á él con freno doble?
13У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
14¿Quién abrirá las puertas de su rostro? Los órdenes de sus dientes espantan.
14Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
15La gloria de su vestido son escudos fuertes, cerrados entre sí estrechamente.
15Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
16El uno se junta con el otro, que viento no entra entre ellos.
16Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
17Pegado está el uno con el otro, están trabados entre sí, que no se pueden apartar.
17Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
18Con sus estornudos encienden lumbre, y sus ojos son como los párpados del alba.
18Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
19De su boca salen hachas de fuego; centellas de fuego proceden.
19Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
20De sus narices sale humo, como de una olla ó caldero que hierve.
20Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
21Su aliento enciende los carbones, y de su boca sale llama.
21Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
22En su cerviz mora la fortaleza, y espárcese el desaliento delante de él.
22Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
23Las partes momias de su carne están apretadas: están en él firmes, y no se mueven.
23За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
24Su corazón es firme como una piedra, y fuerte como la muela de abajo.
24Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
25De su grandeza tienen temor los fuertes, y á causa de su desfallecimiento hacen por purificarse.
25Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
26Cuando alguno lo alcanzare, ni espada, ni lanza, ni dardo, ni coselete durará.
no verse 26 in this text
27El hierro estima por pajas, y el acero por leño podrido.
no verse 27 in this text
28Saeta no le hace huir; las piedras de honda se le tornan aristas.
no verse 28 in this text
29Tiene toda arma por hojarascas, y del blandir de la pica se burla.
no verse 29 in this text
30Por debajo tiene agudas conchas; Imprime su agudez en el suelo.
no verse 30 in this text
31Hace hervir como una olla la profunda mar, y tórnala como una olla de ungüento.
no verse 31 in this text
32En pos de sí hace resplandecer la senda, que parece que la mar es cana.
no verse 32 in this text
33No hay sobre la tierra su semejante, hecho para nada temer.
no verse 33 in this text
34Menosprecia toda cosa alta: es rey sobre todos los soberbios.
no verse 34 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.