Job 29
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y VOLVIÓ Job á tomar su propósito, y dijo:
1Још настави Јов беседу своју и рече:
2¡Quién me tornase como en los meses pasados, como en los días que Dios me guardaba,
2О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3Cuando hacía resplandecer su candela sobre mi cabeza, á la luz de la cual yo caminaba en la oscuridad;
3Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4Como fué en los días de mi mocedad, cuando el secreto de Dios estaba en mi tienda;
4Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5Cuando aun el Omnipotente estaba conmigo, y mis hijos alrededor de mí;
5Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6Cuando lavaba yo mis caminos con manteca, y la piedra me derramaba ríos de aceite!
6Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7Cuando salía á la puerta á juicio, y en la plaza hacía preparar mi asiento,
7Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8Los mozos me veían, y se escondían; y los viejos se levantaban, y estaban en pie;
8Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9Los príncipes detenían sus palabras, ponían la mano sobre su boca;
9Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10La voz de los principales se ocultaba, y su lengua se pegaba á su paladar:
10Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11Cuando los oídos que me oían, me llamaban bienaventurado, y los ojos que me veían, me daban testimonio:
11Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12Porque libraba al pobre que gritaba, y al huérfano que carecía de ayudador.
12Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13La bendición del que se iba á perder venía sobre mí; y al corazón de la viuda daba alegría.
13Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14Vestíame de justicia, y ella me vestía como un manto; y mi toca era juicio.
14У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15Yo era ojos al ciego, y pies al cojo.
15Око бејах слепом и нога хромом.
16A los menesterosos era padre; y de la causa que no entendía, me informaba con diligencia:
16Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17Y quebraba los colmillos del inicuo, y de sus dientes hacía soltar la presa.
17И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18Y decía yo: En mi nido moriré, y como arena multiplicaré días.
18Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19Mi raíz estaba abierta junto á las aguas, y en mis ramas permanecía el rocío.
19Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20Mi honra se renovaba en mí, y mi arco se corroboraba en mi mano.
20Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21Oíanme, y esperaban; y callaban á mi consejo.
21Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22Tras mi palabra no replicaban, y mi razón destilaba sobre ellos.
22После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23Y esperábanme como á la lluvia, y abrían su boca como á la lluvia tardía.
23Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24Si me reía con ellos, no lo creían: y no abatían la luz de mi rostro.
24Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25Calificaba yo el camino de ellos, y sentábame en cabecera; y moraba como rey en el ejército, como el que consuela llorosos.
25Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.