Job 23

Reina-Valera 1909

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Y RESPONDIÓ Job, y dijo:

1А Јов одговори и рече:

2Hoy también hablaré con amargura; que es más grave mi llaga que mi gemido.

2Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.

3¡Quién me diera el saber dónde hallar á Dios! yo iría hasta su silla.

3О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,

4Ordenaría juicio delante de él, y henchiría mi boca de argumentos.

4Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,

5Yo sabría lo que él me respondería, y entendería lo que me dijese.

5Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.

6¿Pleitearía conmigo con grandeza de fuerza? No: antes él la pondría en mí.

6Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.

7Allí el justo razonaría con él: y escaparía para siempre de mi juez.

7Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.

8He aquí yo iré al oriente, y no lo hallaré ; y al occidente, y no lo percibiré:

8Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;

9Si al norte él obrare, yo no lo veré; al mediodía se esconderá, y no lo veré.

9Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.

10Mas él conoció mi camino: probaráme, y saldré como oro.

10Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.

11Mis pies tomaron su rastro; guardé su camino, y no me aparté.

11По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.

12Del mandamiento de sus labios nunca me separé; guardé las palabras de su boca más que mi comida.

12Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.

13Empero si él se determina en una cosa, ¿quién lo apartará? Su alma deseó, é hizo.

13Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.

14El pues acabará lo que ha determinado de mí: y muchas cosas como estas hay en él.

14И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.

15Por lo cual yo me espanto en su presencia: consideraré, y temerélo.

15Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.

16Dios ha enervado mi corazón, y hame turbado el Omnipotente.

16Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.

17¿Por qué no fuí yo cortado delante de las tinieblas, y cubrió con oscuridad mi rostro?

17Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.