Job 30
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Toe vaihi loe kai pongah saning kanawk kaminawk mah ang pahnui o thuih, nihcae ampanawk loe ka panuet moe, tuutoep uinawk hoi nawnto suek han mataeng doeh ka koeh ai.
1А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
2Ue, nihcae ban thacakhaih loe kai han tidoeh avanghaih om ai, nihcae thacakhaih loe anghmat boih boeh.
2А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
3Nihcae loe zok amthlam o pongah, minawk hoi angkom o ai; kami om ai angqai krang praezaek ah ni amhet o.
3Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
4Kapring thungah phrohnawk to a aah o moe, caak hanah imphok kung tangzun to takaeh o.
4Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
5Nihcae loe kaminawk ohhaih ahmuen hoiah haek o moe, (kamqu hangh thuih baktih hangh o thuih;)
5Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
6tahawt thung ih cathaeng khaw thungah oh o moe, longkhaw thung hoi lungsong khaw thungah a oh o.
6Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
7Kapring thungah hrang baktiah hangh o moe, soekhring thungah nawnto amkhueng o.
7По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
8Nihcae loe kamthu caa ah oh o, ue, khosak kasae kaminawk ih caa ah oh o moe, prae thung hoi haek ih kaminawk ah oh o.
8Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
9Vaihi loe nihcae mah laa ang sak o thuih; ue, nihcae mah kasae thuih ih kami ah ka oh boeh.
9И њима сам сада песма, и постах им прича.
10Nihcae mah ang panuet o moe, kangthla ah ang oh o taak; ka mikhmai tamtui hoi pathoih hanah tongaah o ai.
10Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
11Sithaw mah kalii hoiah ang kah moe, ang pacaekthlaek pongah, ka hmaa ah angsumhaih tawn o ai boeh.
11Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
12Ka bantang bangah thendoengnawk angthawk o moe, ka khok hae ang cawh o; kai amrohaih loklam to a sak o.
12С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
13Ka loklam to phraek o moe, kai amtimh hanah azom o; nihcae bomhkung mi doeh om ai.
13Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
14Nihcae loe kalen pui akhaw thungah kakun tui baktiah, kai amrosak hanah tha hoi kai khaeah ang cawnh o.
14Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
15Zitthok hmuennawk to ka nuiah phak moe, takhi song baktiah ka hinghaih hnukah patom o; ka tawnh ih hmuenmae loe tamai baktiah anghmat boeh.
15Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
16Vaihi ka palungthin koih boeh moe, patangkhanghaih aninawk mah ang naeh boeh.
16И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
17Aqum mah ka huh hae thunh moe, thaqui kana ka pauep thai ai boeh.
17Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
18Ka nathaih nung parai pongah, kaimah ih khubuen mah zaeng ih baktih toengah, ang zaeng caeng.
18Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
19Anih mah tangnong thungah ang nuih, kai loe maiphu hoi tavai baktiah ni ka oh sut boeh.
19Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
20Ka Angraeng Nang khaeah ka qah, toe nang pathim ai; kang doet tahang, toe tiah doeh nang sah ai.
20Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
21Ka nuiah tahmenhaih na tawn ai; thacakhaih na ban hoiah nang pacaekthlaek.
21Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
22Kai hae nang toengh tahang moe, takhi to nang thuengsak pongah, ka takpum hae nam rosak ving boeh.
22Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
23Kahing kaminawk boih hanah na sak pae ih im hoi duekhaih thungah, nang caeh haih tih, tiah ka panoek.
23Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
24Sithaw mah amrohaih phaksak hanah ban phok naah, nihcae mah tahmenhaih hni o langla cadoeh, atho om ai boeh.
24Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
25Raihaih tongh kami to ka qah haih ai maw? Amtang kami palung ka sae haih ai maw?
25Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
26Kahoih hmuen ka zing naah, kasae hmuen to angzoh; aanghaih ka zing naah, vinghaih to angzoh.
26Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
27Kai ih pathin loe bet moe, anghakhaih om ai; patangkhanghaih aninawk loe kai tongh hanah angzoh o.
27Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
28Niduem naah palungsethaih hoiah ka oh; kaminawk amkhuenghaih ahmuen ah kang doet moe, ka hang.
28Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
29Kai loe pahui puinawk ih nawkamya ah ka oh moe, bukbuhnawk ih ampui ah ka oh.
29Брат постах змајевима и друг совама.
30Ka nganhin loe amnum moe, ka huhnawk doeh kabae thuih pa ai boeh.
30Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
31Kai ih katoeng loe palungsethaih ah angcoeng boeh, kai ih tamoi doeh qahhaih lok ah ni angcoeng ving boeh.
31Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.