Job 9
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1To naah Job mah,
1А Јов одговори и рече:
2to lok loe amsoem, tiah ka panoek; toe kami loe kawbangmaw Sithaw hmaa ah toeng thai tih?
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3Kami mah anih hoi lok angaek han koeh cadoeh, vai sangto thungah vaito mataeng doeh pathim thai mak ai.
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4Sithaw loe palunghahaih, thacakhaih hoiah koi; palung thah, anih ih lok aek kami loe khosak hoihaih hnuk vai maw?
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5Sithaw palungphui naah, nihcae panoek ai ah maenawk to angthuisak moe, amletsak thaih,
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6long to angthuisak hanah ahuenh moe, tungnawk to anghuensak.
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7Ni tacawt han ai ah lok a thuih pae; cakaehnawk aanghaih to vingh pae khoep.
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8Anih mah khue ni vannawk to payuengh moe, tuipui tuiphunawk to cawh thaih.
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9Anih loe Arcturus, Orian, Pleiades cakaehnawk hoi aloih bang ih cakaehnawk Sahkung ah oh.
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10Anih loe panoek thai ai kalen hmuennawk to sak; ue, kroek laek ai dawnraihaih doeh a sak.
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11Khenah, anih ka taengah caeh naah, ka hnu thai ai; a caeh poe naah, anih to ka panoek thai ai.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12Khenah, anih mah la ving nahaeloe, mi mah maw pakaa thai tih? Mi mah maw anih khaeah, Timaw na sak? tiah thui thai tih?
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13Sithaw palungphuihaih dip ai nahaeloe, amoek kami thapaek kaminawk loe anih hmaa ah ni akuep o sut tih.
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14Kawbangmaw anih ih lok to ka pathim thai tih? Anih hoi lok angaek hanah kawbaktih lok maw ka qoih han?
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15Zaehaih ka tawn ai langlacadoeh, anih to ka aek thai mak ai; lokcaekkung khaeah loe tahmenhaih khue ni ka hnik thaih.
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16Anih to ka kawk moe, ka kawkhaih lok na pathim pae aep to mah, anih mah ka lok na tahngai pae tih, tiah ka poek ai.
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17Anih mah takhi sae hoiah ang boh moe, takung om ai ah nganbawh kana ang pungsak.
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18Kai han anghahhaih takhi na paek ai, kakhaa patangkhanghaih hoiah ni ang koisak.
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19Thacakhaih kawng thuih nahaeloe, khenah, anih loe thacak koek ah oh! Toenghaih hoi lokcaek naah doeh, mi mah maw lokcaekhaih im ah kai han lok pathim pae tih?
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20Zaehaih tawn ai ah ka oh langlacadoeh, ka pakha mah zaehaih na net tih; coek koi om ai ah ka oh, tiah ka thuih cadoeh, ka poek angkawnhaih to amtuengsak tih.
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21Coek koi om ai ah ka oh cadoeh, ka poekhaih ka panoek thai ai; ka hinghaih hae tiah doeh ka poek ai.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22Maeto kaom kanghmong hmuen loe, Coek koi om ai kami doeh, kasae kami doeh, amro hmaek tih, tiah ka thuih.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23Poek ai pui hoi kami to boh maat naah, anih mah zaehaih tawn ai kami nuiah lokcaekhaih to pahnui thuih.
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24Long loe kasae kami ban ah paek moe, lokcaekkungnawk to mikmaengsak; to hmuen to Sithaw mah sah ai nahaeloe, mi mah maw sah tih?
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25Ka hinghaih aninawk loe ca phawkung pongah doeh rang o kue; nihcae loe hoihhaih hnu ai ah, cawnh o.
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26To aninawk loe cawnh karang palongpui baktiah laemh o moe, moi cop hanah karangah kazawk tahmu baktiah oh o.
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27Laisaephaih ka pahnet han boeh, poekraihaih ka toengh moe, ka pahnui han boeh, tiah ka thuih cadoeh,
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28ka tongh ih patangkhanghaih to ka zit, kai hae zaehaih tawn ai kami ni, tiah Na poek mak ai, tito ka panoek.
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29Kahoih ai kami ah ka oh nahaeloe, tih hanah azom pui ah tok ka sak khing vop loe?
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30Ka takpum hae dantui hoi kam saeh moe, ka ban hae kaciim ah kam saeh cadoeh,
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31Sithaw mah tangnong thungah na va ueloe, ka khukbuen mah ka takpum hae panuet tih.
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32Lokcaekhaih ahmuen ah nawnto a caeh o moe, a lok pathim hanah, Sithaw loe kai baktiah om ai.
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33Aihnik lokcaek hmaek hanah, aicae salakah kaom kami mi doeh om ai.
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34Lokcaekhaih angmah ih cung to kai khae hoiah la ving nasoe loe, zitthok a sak ih hmuen mah na pazih hmah nasoe.
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35To tiah nahaeloe anih zithaih tawn ai ah lok to ka thuih han; toe vaihi loe lok ka thui thai ai.
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.