Ijob 9
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ijob respondis kaj diris:
1А Јов одговори и рече:
2Certe, mi scias, ke tiel estas; Kaj kiel povas homo esti prava koncerne Dion?
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3Se li volus havi kun Li juĝan disputon, Li ne povus respondi al Li eĉ unu kontraŭ mil.
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4Li estas saĝa per Sia koro kaj potenca per Sia forto; Kiu kuraĝus stari kontraŭ Li kaj restus sendifekta?
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5Li forŝovas montojn, kaj ili eĉ ne rimarkas, Ke Li renversis ilin en Sia kolero;
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6Li skuas la teron de ĝia loko, Ke ĝiaj kolonoj tremas;
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7Li diras al la suno, kaj ĝi ne leviĝas, Kaj la stelojn Li sigelfermas;
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8Li sola etendas la ĉielon, Kaj Li iras sur la altaĵoj de la maro;
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9Li kreis la Grandan Ursinon, Orionon, kaj Plejadojn, Kaj la stelojn de la sudo;
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10Li faras neesploreblajn grandaĵojn, Kaj nekalkuleblajn mirindaĵojn.
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11Jen Li preteriros preter mi, kaj mi tion eĉ ne vidos; Li pasos, kaj mi eĉ ne rimarkos Lin.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12Kiam Li kaptas, kiu malpermesus al Li? Kiu dirus al Li: Kion Vi faras?
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13Li estas Dio, kaj Lian koleron oni ne povas haltigi; Sub Li fleksiĝas la helpantoj de Rahab.
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14Des pli ĉu mi povus respondi al Li, Ĉu mi povus elekti vortojn kontraŭ Li?
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15Eĉ se mi estus prava, mi ne respondus; Sed mi nur petegus mian juĝanton.
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16Se mi vokus kaj Li respondus, Mi ne kredus, ke Li aŭdis mian voĉon,
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17Li, kiu povas frakasi min per ventego Kaj fari al mi senkulpe multe da vundoj.
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18Li ne permesas al mi trankviligi mian spiriton, Sed Li satigas min per maldolĉo.
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19Se oni volas forton, Li estas potenca; Se oni volas juĝon, kiu alvokos min?
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20Se mi montros mian pravecon, mia propra buŝo min kondamnos; Se mi montros min virtulo, Li montros min malbonagulo.
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21Mi estas senkulpa; mi ne zorgas pri mia animo, Mi abomenas mian vivon.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22Ĉio estas egala; tial mi diras: Senkulpulon kaj malpiulon Li ambaŭ pereigas.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23Kiam vipo subite ekbatas, Li ridas ĉe la elprovado de senkulpuloj.
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24La tero estas transdonita en la manon de malpiulo; La vizaĝon de ĝiaj juĝistoj Li kovras. Se ne Li, tiam kiu?
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25Miaj tagoj estis pli rapidpiedaj ol kuristo; Ili forkuris, ne vidis bonon;
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26Ili forkuris, kiel ŝipetoj el kano, Kiel aglo flugas al manĝotaĵo.
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27Se mi ekpensas: Mi forgesos mian plendon, Mi farlasos mian mienon, kaj mi min gajigos:
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28Tiam mi ektremas pro ĉiuj miaj suferoj; Mi scias, ke Vi ne rigardos min kiel senkulpan.
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29Mi restos ja malprava; Por kio do mi vane min turmentas?
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30Se mi lavus min per neĝa akvo Kaj purigus miajn manojn per lesivo,
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31Eĉ tiam Vi trempus min en koto, Kaj miaj vestoj min abomenus.
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32Ĉar Li ne estas homo simile al mi, Ke mi povu respondi al Li, Ke ni povu ambaŭ iri al juĝo.
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33Ne ekzistas inter ni arbitracianto, Kiu povus meti sian manon sur nin ambaŭ.
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34Li forigu de mi Sian vergon, Kaj Lia teruro ne timigu min;
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35Tiam mi ekparolos, kaj ne timos Lin, Ĉar ne tia mi estas en mi mem.
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.