Ijob
Chapter 6
Londona Biblio (Esperant…
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ijob respondis kaj diris:
1А Јов одговори и рече:
2Se estus pesita mia ĉagreno, Kaj samtempe estus metita sur la pesilon mia suferado,
2О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3Ĝi estus nun pli peza, ol la sablo ĉe la maroj; Pro tio miaj vortoj estas plenaj de plendo.
3Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4Ĉar la sagoj de la Plejpotenculo estas en mi, Ilian venenon trinkas mia spirito; La teruraĵoj de Dio direktiĝis sur min.
4Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5Ĉu krias sovaĝa azeno sur herbo? Ĉu bovo blekas kolere ĉe sia manĝaĵo?
5Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6Ĉu oni manĝas sengustaĵon sen salo? Ĉu havas guston la albumeno de ovo?
6Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7Kion ne volis tuŝi mia animo, Tio nun estas abomeninde mia manĝaĵo.
7Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8Ho, se mia peto plenumiĝus, Kaj se Dio donus al mi tion, kion mi esperas!
8О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9Ho, se Dio komencus kaj disbatus min, Donus liberecon al Sia mano kaj frakasus min!
9И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10Tio estus ankoraŭ konsolo por mi; Kaj mi ĝojus, se en la turmento Li ne kompatus, Ĉar mi ne forpuŝis ja la vortojn de la Sanktulo.
10Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11Kio estas mia forto, ke mi persistu? Kaj kia estas mia fino, ke mi havu paciencon?
11Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12Ĉu mia forto estas forto de ŝtonoj? Ĉu mia karno estas kupro?
12Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13Mi havas ja nenian helpon, Kaj savo estas forpuŝita for de mi.
13Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14Al malfeliĉulo decas kompato de amiko, Eĉ se li forlasas la timon antaŭ la Plejpotenculo.
14Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15Miaj fratoj trompas kiel torento, Kiel akvaj fluegoj, kiuj pasas,
15Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16Kiuj estas malklaraj pro glacio, En kiuj kaŝas sin neĝo;
16Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17En la tempo de degelo ili malaperas, En la tempo de varmego ili forŝoviĝas de sia loko.
17Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18Ili forklinas la direkton de sia vojo, Iras en la dezerton, kaj malaperas.
18Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19Serĉas ilin per sia rigardo la vojoj de Tema, Esperas je ili la karavanoj el Ŝeba;
19Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20Sed ili hontas pro sia fido; Ili aliras, kaj ruĝiĝas de honto.
20Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21Nun vi neniiĝis; Vi ekvidis teruraĵon, kaj ektimis.
21Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22Ĉu mi diris: Donu al mi, El via havaĵo donacu pro mi,
22Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23Savu min el la mano de premanto, Aŭ liberigu min el la mano de turmentantoj?
23Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24Instruu min, kaj mi eksilentos; Komprenigu al mi, per kio mi pekis.
24Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25Kial vi mallaŭdas pravajn vortojn? Kaj kion povas instrui la moralinstruanto el vi?
25Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26Ĉu vi intencas riproĉi pro vortoj? Sed paroloj de malesperanto iras al la vento.
26Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27Eĉ orfon vi atakus, Kaj sub via amiko vi fosus.
27И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28Nun, ĉar vi komencis, rigardu min; Ĉu mi mensogos antaŭ via vizaĝo?
28Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29Rigardu denove, vi ne trovos malpiaĵon; Ripetu, vi trovos mian pravecon en la afero.
29Прегледајте, да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30Ĉu estas peko sur mia lango? Ĉu mia palato ne komprenas tion, kio estas malbona?
30Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.