Jób 6
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Odpovídaje pak Job, řekl:
1А Јов одговори и рече:
2Ó kdyby pilně zváženo bylo hořekování mé, a bída má na váze aby spolu vyzdvižena byla.
2О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3Jistě že by se nad písek mořský těžší ukázala, pročež mi se i slov nedostává.
3Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4Nebo střely Všemohoucího vězí ve mně, jejichž jed vysušil ducha mého, a hrůzy Boží bojují proti mně.
4Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5Zdaliž řve divoký osel nad mladistvou travou? Řve-liž vůl nad picí svou?
5Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6Zdaliž jedí to, což neslaného jest, bez soli? Jest-liž chut v věci slzké?
6Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7Ach, kterýchž se ostýchala dotknouti duše má, ty jsou již bolesti těla mého.
7Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8Ó by se naplnila žádost má, a aby to, čehož očekávám, dal Bůh,
8О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9Totiž, aby se líbilo Bohu setříti mne, vztáhnouti ruku svou, a zahladiti mne.
9И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10Neboť mám ještě, čím bych se potěšoval, (ačkoli hořím bolestí, aniž mne Bůh co lituje), že jsem netajil řečí Nejsvětějšího.
10Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11Nebo jaká jest síla má, abych potrvati mohl? Aneb jaký konec můj, abych prodlel života svého?
11Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12Zdali síla má jest síla kamenná? Zdali tělo mé ocelivé?
12Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13Zdaliž pak obrany mé není při mně? Aneb zdravý soud vzdálen jest ode mne,
13Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14Proti tomu, jehož lítostivost k bližnímu mizí, a kterýž bázeň Všemohoucího opustil?
14Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15Bratří moji zmýlili mne jako potok, pominuli jako prudcí potokové,
15Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16Kteříž kalní bývají od ledu, a v nichž se kryje sníh.
16Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17V čas horka vysychají; když sucho bývá, mizejí z místa svého.
17Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18Sem i tam roztěkají se od toku svého obecného, v nic se obracejí a hynou.
18Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19To vidouce houfové jdoucích z Tema, zástupové Sabejských, jenž naději měli v nich,
19Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20Zastyděli se, že v nich doufali; nebo přišedše až k nim, oklamáni jsou.
20Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21Tak zajisté i vy byvše, nejste; vidouce potření mé, děsíte se.
21Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22Zdali jsem řekl: Přineste mi, aneb z zboží svého udělte darů pro mne?
22Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23Aneb: Vysvoboďte mne z ruky nepřítele, a z ruky násilníků vykupte mne?
23Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24Poučte mne, a budu mlčeti, a v čem bych bloudil, poslužte mi k srozumění.
24Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25Ó jak jsou pronikavé řeči upřímé! Ale co vzdělá obviňování vaše?
25Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26Zdali jen z slov mne viniti myslíte, a převívati řeči choulostivého?
26Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27Také i na sirotka se obořujete, anobrž jámu kopáte příteli svému.
27И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28A protož nyní chtějtež popatřiti na mne, a suďte, klamám-liť před oblíčejem vaším.
28Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29Napravte se, prosím, nechť není nepravostí; napravte se, pravím, a tak poznáte, žeť jest spravedlnost v té řeči mé.
29Прегледајте, да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30A jest-li na jazyku mém nepravost, neměl-liž bych, čitedlen býti bíd?
30Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.