Job 6
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Respondens autem Job, dixit:
1А Јов одговори и рече:
2[Utinam appenderentur peccata mea quibus iram merui, et calamitas quam patior, in statera !
2О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3Quasi arena maris hæc gravior appareret; unde et verba mea dolore sunt plena:
3Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4quia sagittæ Domini in me sunt, quarum indignatio ebibit spiritum meum; et terrores Domini militant contra me.
4Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5Numquid rugiet onager cum habuerit herbam? aut mugiet bos cum ante præsepe plenum steterit?
5Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6aut poterit comedi insulsum, quod non est sale conditum? aut potest aliquis gustare quod gustatum affert mortem?
6Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7Quæ prius nolebat tangere anima mea, nunc, præ angustia, cibi mei sunt.
7Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8Quis det ut veniat petitio mea, et quod expecto tribuat mihi Deus?
8О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9et qui cœpit, ipse me conterat; solvat manum suam, et succidat me?
9И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10Et hæc mihi sit consolatio, ut affligens me dolore, non parcat, nec contradicam sermonibus Sancti.
10Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11Quæ est enim fortitudo mea, ut sustineam? aut quis finis meus, ut patienter agam?
11Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12Nec fortitudo lapidum fortitudo mea, nec caro mea ænea est.
12Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13Ecce non est auxilium mihi in me, et necessarii quoque mei recesserunt a me.
13Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14Qui tollit ab amico suo misericordiam, timorem Domini derelinquit.
14Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15Fratres mei præterierunt me, sicut torrens qui raptim transit in convallibus.
15Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16Qui timent pruinam, irruet super eos nix.
16Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17Tempore quo fuerint dissipati, peribunt; et ut incaluerit, solventur de loco suo.
17Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18Involutæ sunt semitæ gressuum eorum; ambulabunt in vacuum, et peribunt.
18Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19Considerate semitas Thema, itinera Saba, et expectate paulisper.
19Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20Confusi sunt, quia speravi: venerunt quoque usque ad me, et pudore cooperti sunt.
20Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21Nunc venistis; et modo videntes plagam meam, timetis.
21Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22Numquid dixi: Afferte mihi, et de substantia vestra donate mihi?
22Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23vel: Liberate me de manu hostis, et de manu robustorum eruite me?
23Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24Docete me, et ego tacebo: et si quid forte ignoravi, instruite me.
24Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25Quare detraxistis sermonibus veritatis, cum e vobis nullus sit qui possit arguere me?
25Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26Ad increpandum tantum eloquia concinnatis, et in ventum verba profertis.
26Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27Super pupillum irruitis, et subvertere nitimini amicum vestrum.
27И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28Verumtamen quod cœpistis explete: præbete aurem, et videte an mentiar.
28Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29Respondete, obsecro, absque contentione; et loquentes id quod justum est, judicate.
29Прегледајте, да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30Et non invenietis in lingua mea iniquitatem, nec in faucibus meis stultitia personabit.]
30Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.