约伯记 6
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1约伯 回答说：
1А Јов одговори и рече:
2惟愿我的烦恼称一称， 我一切的灾害放在天平里；
2О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3现今都比海沙更重， 所以我的言语急躁。
3Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4因全能者的箭射入我身； 其毒，我的灵喝尽了； 神的惊吓摆阵攻击我。
4Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5野驴有草岂能叫唤？ 牛有料岂能吼叫？
5Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6物淡而无盐岂可吃吗？ 蛋青有什么滋味呢？
6Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7看为可厌的食物， 我心不肯挨近。
7Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8惟愿我得着所求的， 愿 神赐我所切望的；
8О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9就是愿 神把我压碎， 伸手将我剪除。
9И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10我因没有违弃那圣者的言语， 就仍以此为安慰， 在不止息的痛苦中还可踊跃。
10Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11我有什么气力使我等候？ 我有什么结局使我忍耐？
11Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12我的气力岂是石头的气力？ 我的肉身岂是铜的呢？
12Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13在我岂不是毫无帮助吗？ 智慧岂不是从我心中赶出净尽吗？
13Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14那将要灰心、离弃全能者、 不敬畏 神的人， 他的朋友当以慈爱待他。
14Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15我的弟兄诡诈，好像溪水， 又像溪水流干的河道。
15Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16这河因结冰发黑， 有雪藏在其中；
16Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17天气渐暖就随时消化， 日头炎热便从原处干涸。
17Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18结伴的客旅 离弃大道 ， 顺河偏行，到荒野之地死亡。
18Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19提玛 结伴的客旅瞻望； 示巴 同伙的人等候。
19Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20他们因失了盼望就抱愧， 来到那里便蒙羞。
20Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21现在你们正是这样， 看见惊吓的事便惧怕。
21Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22我岂说：请你们供给我， 从你们的财物中送礼物给我？
22Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23岂说：拯救我脱离敌人的手吗？ 救赎我脱离强暴人的手吗？
23Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24请你们教导我，我便不作声； 使我明白在何事上有错。
24Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25正直的言语力量何其大！ 但你们责备是责备什么呢？
25Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26绝望人的讲论既然如风， 你们还想要驳正言语吗？
26Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27你们想为孤儿拈阄， 以朋友当货物。
27И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28现在请你们看看我， 我决不当面说谎。
28Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29请你们转意，不要不公； 请再转意，我的事有理。
29Прегледајте, да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30我的舌上岂有不义吗？ 我的口里岂不辨奸恶吗？
30Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.