約伯記 6
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1約伯 回答說：
1А Јов одговори и рече:
2惟願我的煩惱稱一稱， 我一切的災害放在天平裏；
2О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3現今都比海沙更重， 所以我的言語急躁。
3Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4因全能者的箭射入我身； 其毒，我的靈喝盡了； 上帝的驚嚇擺陣攻擊我。
4Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5野驢有草豈能叫喚？ 牛有料豈能吼叫？
5Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6物淡而無鹽豈可吃嗎？ 蛋青有甚麼滋味呢？
6Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7看為可厭的食物， 我心不肯挨近。
7Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8惟願我得着所求的， 願上帝賜我所切望的；
8О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9就是願上帝把我壓碎， 伸手將我剪除。
9И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10我因沒有違棄那聖者的言語， 就仍以此為安慰， 在不止息的痛苦中還可踴躍。
10Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11我有甚麼氣力使我等候？ 我有甚麼結局使我忍耐？
11Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12我的氣力豈是石頭的氣力？ 我的肉身豈是銅的呢？
12Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13在我豈不是毫無幫助嗎？ 智慧豈不是從我心中趕出淨盡嗎？
13Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14那將要灰心、離棄全能者、 不敬畏上帝的人， 他的朋友當以慈愛待他。
14Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15我的弟兄詭詐，好像溪水， 又像溪水流乾的河道。
15Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16這河因結冰發黑， 有雪藏在其中；
16Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17天氣漸暖就隨時消化， 日頭炎熱便從原處乾涸。
17Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18結伴的客旅 離棄大道 ， 順河偏行，到荒野之地死亡。
18Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19提瑪 結伴的客旅瞻望； 示巴 同夥的人等候。
19Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20他們因失了盼望就抱愧， 來到那裏便蒙羞。
20Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21現在你們正是這樣， 看見驚嚇的事便懼怕。
21Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22我豈說：請你們供給我， 從你們的財物中送禮物給我？
22Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23豈說：拯救我脫離敵人的手嗎？ 救贖我脫離強暴人的手嗎？
23Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24請你們教導我，我便不作聲； 使我明白在何事上有錯。
24Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25正直的言語力量何其大！ 但你們責備是責備甚麼呢？
25Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26絕望人的講論既然如風， 你們還想要駁正言語嗎？
26Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27你們想為孤兒拈鬮， 以朋友當貨物。
27И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28現在請你們看看我， 我決不當面說謊。
28Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29請你們轉意，不要不公； 請再轉意，我的事有理。
29Прегледајте, да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30我的舌上豈有不義嗎？ 我的口裏豈不辨奸惡嗎？
30Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.