Job 6
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Job antwoordde, en sprak:
1А Јов одговори и рече:
2Ach, mocht mijn wrevel worden gewogen, Maar tegelijk met mijn leed op de weegschaal gelegd:
2О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3Want omdat het zwaarder is dan het zand aan de zee, Daarom gingen ook mijn woorden de perken te buiten.
3Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4Ja, de pijlen van den Almachtige blijven in mij steken, Mijn geest zuigt er het gif van op; De verschrikkingen Gods Stellen zich tegen mij in slagorde op!
4Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5Balkt soms de woudezel bij het gras Of loeit het rund bij zijn kribbe?
5Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6Kan het laffe zonder zout worden gegeten, Of is er smaak aan het wit van een ei?
6Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7Neen, ik weiger, het aan te raken, Ze zijn voor mij een walgelijke spijs!
7Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8Ach, dat mijn bede werd verhoord, En dat God mijn wens mocht vervullen;
8О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9Dat het God behaagde, mij te verpletteren, Zijn hand zich bewoog, om mij weg te maaien.
9И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10Dat zou een troost voor mij zijn, En ik danste ondanks mijn leed: “Hij spaart mij niet, Omdat ik den Heilige mijn wens niet verzweeg!”.
10Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11Want wat is mijn kracht, dat ik nu nog zou wachten, Wat mijn uitzicht, dat ik langer zou leven?
11Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12Is mijn kracht soms als die van een steen, Is mijn vlees soms van brons?
12Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13Ben ik niet geheel van redding verstoken, Is iedere hulp mij niet ontzegd?
13Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14Maar wie zijn vriend barmhartigheid weigert, Verzaakt de vrees voor den Almachtige!
14Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15Toch zijn mijn broeders als een beek onbetrouwbaar, Als een stortbeek, die wegstroomt:
15Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16Die bedekt zijn met ijs, Of bedolven onder sneeuw;
16Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17Zodra de hitte komt, drogen zij uit, Zodra het warm wordt, zijn ze verdwenen.
17Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18Ze buigen af van de weg, die ze gaan, En verliezen zich in de woestijn;
18Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19De karavanen van Tema zien er naar uit, De convooien van Sjeba hebben er hun hoop op gevestigd:
19Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20Maar ze worden in hun verwachting beschaamd, Staan bij hun aankomst te schande.
20Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21Zo zijt gij voor mij nu geworden: Gij aanschouwt mijn ellende, en beangst deinst gij terug!
21Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22Heb ik gevraagd: Geeft mij iets ten geschenke, Of staat mij van uw vermogen iets af;
22Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23Of redt mij uit de hand van den vijand, Bevrijdt mij uit de greep der tyrannen?
23Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24Neen, onderricht mij, en dan zal ik zwijgen; Laat mij inzien, waarin ik heb gedwaald!
24Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25Hoe zoet zijn woorden, die oprecht zijn gemeend, Maar hoe grievend de berisping van u!
25Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26Meent gij, mijn woorden te moeten berispen: Woorden van een wanhopige, die in de wind zijn gesproken?
26Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27Wilt gij het lot over een onschuldige werpen, En de staf breken over uw vriend?
27И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28Welnu dan, wilt mij aanhoren:Ik lieg u toch niet in het gezicht.
28Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29Bezint u, en laat er geen onrecht geschieden; Bezint u, mijn onschuld zal blijken!
29Прегледајте, да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30Is er soms onrecht op mijn tong, Of kan mijn gehemelte de rampen niet proeven;
30Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.