Job 21
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Job antwoordde, en sprak:
1А Јов одговори и рече:
2Luistert aandachtig naar wat ik ga zeggen; En dat uw troost zich daartoe bepale!
2Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3Laat mij uitspreken op mijn beurt, Wanneer ik klaar ben, kunt ge spotten!
3Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4Heb ik me soms over mensen beklaagd, Of heb ik geen grond, om mismoedig te zijn?
4Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5Ziet mij aan, en staat verstomd, En legt uw hand op de mond!
5Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6Wanneer ik er aan denk, sta ik verbijsterd, En huivert mijn vlees:
6Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7“Waarom blijven de bozen in leven Worden zij oud en groeien in kracht?”
7Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8Hun kroost gedijt voor hun aanschijn, Hun geslacht houdt stand voor hun ogen;
8Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9Hun huizen zijn veilig en zonder vrees, Gods roede valt er niet op neer.
9Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10Hun stier bespringt en bevrucht, Hun koeien kalven en hebben geen misdracht;
10Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11Als een kudde laten ze hun jongens naar buiten, En hun kinderen springen rond.
11Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12Ze zingen bij pauken en citer, Vermaken zich bij de tonen der fluit;
12Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
13Ze slijten hun dagen in weelde, En dalen in vrede ten grave.
13Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.
14Toch zeggen ze tot God: Blijf verre van ons, We willen uw wegen niet kennen!
14А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15Wat is de Almachtige, dat we Hem zouden dienen; Wat baat het ons, te smeken tot Hem?
15Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16Ligt hun geluk niet in hun eigen hand, Bemoeit Hij Zich wel met de plannen der bozen?
16Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17Hoe dikwijls gaat de lamp der bozen wel uit, En stort er rampspoed op hen neer? Hoe dikwijls vernielt Hij de slechten in zijn toorn, Grijpen de weeën hen aan in zijn gramschap;
17Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18Worden zij als stro voor de wind, Als kaf, opgejaagd door de storm?
18Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19Gij zegt: God wreekt zijn misdaad op zijn kinderen, En zal hem zo zijn wraak laten voelen!
19Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20Maar zijn eigen ogen moesten zijn rampspoed aanschouwen, Zelf moest hij de toorn van den Almachtige drinken!
20Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21Want wat bekommert hij zich om zijn gezin na zijn dood, Wanneer het getal zijner maanden ten einde is?
21Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22Zou men soms God de les willen lezen, Hij, die de hemelingen richt?
22Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23En de een gaat dood, geheel voldaan, Volkomen gelukkig en rustig,
23Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24Zijn lenden vol vet, Het merg in zijn beenderen nog fris.
24Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25De ander sterft met een verbitterd gemoed, Zonder ooit het geluk te hebben gesmaakt!
25А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26Tezamen liggen ze neer in het stof, Door de wormen bedekt!
26Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27Zeker, ik ken uw gedachten, En de bedenkingen, die gij tegen mij aanvoert;
27Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28Gij zegt: “Waar is het huis van den tyran, Waar de tent, waar de bozen in wonen?”
28Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29Hebt gij de reizigers dan nooit ondervraagd, Of aanvaardt gij hun getuigenis niet:
29Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30“De boze blijft gespaard op de dag van verderf, En ontsnapt op de dag van de gramschap!”
30Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31Wie houdt hem zijn wandel voor ogen, Wie zet hem betaald wat hij deed?
31Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32Hij wordt ten grave gedragen, En een tombe houdt er de wacht.
32Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33Zacht ligt hij neer Op de kluiten in het dal; Heel de wereld trekt achter hem aan, Talloos velen lopen uit voor zijn stoet.
33Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34Wat is uw vertroosting dus schraal, Uw antwoord anders dan leugens!
34Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.