Job 21
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Job answered:
1А Јов одговори и рече:
2“Listen carefully to my words; let this be your consolation to me.
2Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3Bear with me while I speak; then, after I have spoken, you may go on mocking.
3Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4Is my complaint against a man? Then why should I not be impatient?
4Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5Look at me and be appalled; put your hand over your mouth.
5Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6When I remember, terror takes hold, and my body trembles in horror.
6Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7Why do the wicked live on, growing old and increasing in power?
7Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8Their descendants are established around them, and their offspring before their eyes.
8Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9Their homes are safe from fear; no rod of punishment from God is upon them.
9Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10Their bulls breed without fail; their cows bear calves and do not miscarry.
10Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11They send forth their little ones like a flock; their children skip about,
11Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12singing to the tambourine and lyre and making merry at the sound of the flute.
12Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
13They spend their days in prosperity and go down to Sheol in peace.
13Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.
14Yet they say to God: ‘Leave us alone! For we have no desire to know Your ways.
14А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15Who is the Almighty, that we should serve Him, and what would we gain if we pray to Him?’
15Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16Still, their prosperity is not in their own hands, so I stay far from the counsel of the wicked.
16Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17How often is the lamp of the wicked put out? Does disaster come upon them? Does God, in His anger, apportion destruction?
17Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18Are they like straw before the wind, like chaff swept away by a storm?
18Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19It is said that God lays up one’s punishment for his children. Let God repay the man himself, so he will know it.
19Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20Let his eyes see his own destruction; let him drink for himself the wrath of the Almighty.
20Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21For what does he care about his household after him, when the number of his months has run out?
21Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22Can anyone teach knowledge to God, since He judges those on high?
22Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23One man dies full of vigor, completely secure and at ease.
23Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24His body is well nourished, and his bones are rich with marrow.
24Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25Yet another man dies in the bitterness of his soul, having never tasted prosperity.
25А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26But together they lie down in the dust, and worms cover them both.
26Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27Behold, I know your thoughts full well, the schemes by which you would wrong me.
27Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28For you say, ‘Where now is the nobleman’s house, and where are the tents in which the wicked dwell?’
28Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29Have you never asked those who travel the roads? Do you not accept their reports?
29Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30Indeed, the evil man is spared from the day of calamity, delivered from the day of wrath.
30Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31Who denounces his behavior to his face? Who repays him for what he has done?
31Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32He is carried to the grave, and watch is kept over his tomb.
32Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33The clods of the valley are sweet to him; everyone follows behind him, and those before him are without number.
33Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34So how can you comfort me with empty words? For your answers remain full of falsehood.”
34Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.