Job 4
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Respondens autem Eliphaz Themanites, dixit:
1Тада одговори Елифас Теманац и рече:
2[Si cœperimus loqui tibi, forsitan moleste accipies; sed conceptum sermonem tenere quis poterit?
2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
3Ecce docuisti multos, et manus lassas roborasti;
3Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
4vacillantes confirmaverunt sermones tui, et genua trementia confortasti.
4Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
5Nunc autem venit super te plaga, et defecisti; tetigit te, et conturbatus es.
5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
6Ubi est timor tuus, fortitudo tua, patientia tua, et perfectio viarum tuarum?
6Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
7Recordare, obsecro te, quis umquam innocens periit? aut quando recti deleti sunt?
7Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
8Quin potius vidi eos qui operantur iniquitatem, et seminant dolores, et metunt eos,
8Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
9flante Deo perisse, et spiritu iræ ejus esse consumptos.
9Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
10Rugitus leonis, et vox leænæ, et dentes catulorum leonum contriti sunt.
10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
11Tigris periit, eo quod non haberet prædam, et catuli leonis dissipati sunt.
11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
12Porro ad me dictum est verbum absconditum, et quasi furtive suscepit auris mea venas susurri ejus.
12Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
13In horrore visionis nocturnæ, quando solet sopor occupare homines,
13У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
14pavor tenuit me, et tremor, et omnia ossa mea perterrita sunt;
14Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
15et cum spiritus, me præsente, transiret, inhorruerunt pili carnis meæ.
15И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
16Stetit quidam, cujus non agnoscebam vultum, imago coram oculis meis, et vocem quasi auræ lenis audivi.
16Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
17Numquid homo, Dei comparatione, justificabitur? aut factore suo purior erit vir?
17Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
18Ecce qui serviunt ei, non sunt stabiles, et in angelis suis reperit pravitatem;
18Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
19quanto magis hi qui habitant domos luteas, qui terrenum habent fundamentum, consumentur velut a tinea?
19А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
20De mane usque ad vesperam succidentur; et quia nullus intelligit, in æternum peribunt.
20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
21Qui autem reliqui fuerint, auferentur ex eis; morientur, et non in sapientia.]
21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.