Job
Chapter 15
Clementine Vulgate, 1598
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Job 15

Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Respondens autem Eliphaz Themanites, dixit:
1А Елифас Теманац одговори и рече:
2[Numquid sapiens respondebit quasi in ventum loquens, et implebit ardore stomachum suum?
2Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3Arguis verbis eum qui non est æqualis tibi, et loqueris quod tibi non expedit.
3Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4Quantum in te est, evacuasti timorem, et tulisti preces coram Deo.
4А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5Docuit enim iniquitas tua os tuum, et imitaris linguam blasphemantium.
5Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6Condemnabit te os tuum, et non ego: et labia tua respondebunt tibi.
6Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7Numquid primus homo tu natus es, et ante colles formatus?
7Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8numquid consilium Dei audisti, et inferior te erit ejus sapientia?
8Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9Quid nosti quod ignoremus? quid intelligis quod nesciamus?
9Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10Et senes et antiqui sunt in nobis, multo vetustiores quam patres tui.
10И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11Numquid grande est ut consoletur te Deus? sed verba tua prava hoc prohibent.
11Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12Quid te elevat cor tuum, et quasi magna cogitans attonitos habes oculos?
12Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13Quid tumet contra Deum spiritus tuus, ut proferas de ore tuo hujuscemodi sermones?
13Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14Quid est homo ut immaculatus sit, et ut justus appareat natus de muliere?
14Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15Ecce inter sanctos ejus nemo immutabilis, et cæli non sunt mundi in conspectu ejus.
15Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16Quanto magis abominabilis et inutilis homo, qui bibit quasi aquam iniquitatem?
16А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17Ostendam tibi: audi me: quod vidi, narrabo tibi.
17Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18Sapientes confitentur, et non abscondunt patres suos:
18Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19quibus solis data est terra, et non transivit alienus per eos.
19Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20Cunctis diebus suis impius superbit, et numerus annorum incertus est tyrannidis ejus.
20Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21Sonitus terroris semper in auribus illius: et cum pax sit, ille semper insidias suspicatur.
21Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22Non credit quod reverti possit de tenebris ad lucem, circumspectans undique gladium.
22Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23Cum se moverit ad quærendum panem, novit quod paratus sit in manu ejus tenebrarum dies.
23Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24Terrebit eum tribulatio, et angustia vallabit eum, sicut regem qui præparatur ad prælium.
24Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25Tetendit enim adversus Deum manum suam, et contra Omnipotentem roboratus est.
25Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26Cucurrit adversus eum erecto collo, et pingui cervice armatus est.
26Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27Operuit faciem ejus crassitudo, et de lateribus ejus arvina dependet.
27Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28Habitavit in civitatibus desolatis, et in domibus desertis, quæ in tumulos sunt redactæ.
28И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29Non ditabitur, nec perseverabit substantia ejus, nec mittet in terra radicem suam.
29Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30Non recedet de tenebris: ramos ejus arefaciet flamma, et auferetur spiritu oris sui.
30Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31Non credet, frustra errore deceptus, quod aliquo pretio redimendus sit.
31Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32Antequam dies ejus impleantur peribit, et manus ejus arescent.
32Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33Lædetur quasi vinea in primo flore botrus ejus, et quasi oliva projiciens florem suum.
33Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34Congregatio enim hypocritæ sterilis, et ignis devorabit tabernacula eorum qui munera libenter accipiunt.
34Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35Concepit dolorem, et peperit iniquitatem, et uterus ejus præparat dolos.]
35Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.