Ijob 20
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ekparolis Cofar, la Naamano, kaj diris:
1А Софар Намаћанин одговори и рече:
2Pro tio miaj pensoj devigas min respondi, Pro tio, kion mi sentas.
2Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
3Hontindan riproĉon mi aŭdis, Kaj la spirito de mia prudento respondos por mi.
3Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
4Ĉu vi scias, ke tiel estis de eterne, De post la apero de homo sur la tero,
4Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
5Ke la triumfado de malvirtuloj estas mallongatempa, Kaj la ĝojo de hipokritulo estas nur momenta?
5Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
6Se lia grandeco eĉ atingus ĝis la ĉielo, Kaj lia kapo tuŝus la nubon,
6Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
7Li tamen pereos por ĉiam, kiel lia sterko; Tiuj, kiuj lin vidis, diros: Kie li estas?
7Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
8Kiel sonĝo li forflugos, kaj oni lin ne trovos; Li malaperos, kiel nokta vizio.
8Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
9Okulo, kiu rigardis lin, ne plu vidos lin; Lia loko lin ne plu vidos.
9Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
10Liaj filoj kurados almozpetante, Kaj liaj manoj redonos lian havaĵon.
10Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
11Liaj ostoj estos punitaj pro la pekoj de lia juneco, Kaj tio kuŝiĝos kune kun li en la polvo.
11Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
12Se la malbono estas dolĉa en lia buŝo, Li kaŝas ĝin sub sia lango,
12Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
13Li flegas ĝin kaj ne forlasas ĝin, Kaj retenas ĝin sur sia palato:
13Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
14Tiam lia manĝaĵo renversiĝos en liaj internaĵoj, Fariĝos galo de aspidoj interne de li.
14Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
15Li englutis havaĵon, sed li ĝin elvomos; El lia ventro Dio ĝin elpelos.
15Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
16Venenon de aspidoj li suĉos; Lango de vipuro lin mortigos.
16Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
17Li ne vidos fluojn nek riverojn, Torentojn de mielo kaj de butero.
17Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
18Li redonos tion, kion li pene akiris, kaj li tion ne englutos; Kiel ajn granda estas lia havaĵo, li ĝin fordonos kaj ne ĝuos ĝin.
18Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
19Ĉar li premis kaj forlasis la senhavulojn, Li rabis al si domon, kiun li ne konstruis.
19Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
20Ĉar lia interno ne estis trankvila, Tial li ne savos tion, kio estis por li kara.
20Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
21Nenion restigis lia manĝemeco; Tial lia bonstato ne estos longedaŭra.
21Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
22Malgraŭ lia abundeco, li estos premata; Ĉiaspecaj suferoj trafos lin.
22Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
23Por plenigi lian ventron, Li sendos sur lin la flamon de Sia kolero, Kaj pluvigos sur lin Sian furiozon.
23Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
24Se li forkuros de batalilo fera, Trafos lin pafarko kupra.
24Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
25Nudigita glavo trairos lian korpon, Kaj la fulmo de lia turmentilo venos sur lin kun teruro.
25Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
26Nenia mallumo povos kaŝi liajn trezorojn; Lin konsumos fajro ne disblovata; Malbone estos al tiu, kiu restos en lia tendo.
26Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
27La ĉielo malkovros liajn malbonagojn, Kaj la tero leviĝos kontraŭ lin.
27Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
28Malaperos la greno el lia domo, Disŝutita ĝi estos en la tago de Lia kolero.
28Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
29Tia estas de Dio la sorto de homo malpia, Kaj la heredaĵo destinita por li de Dio.
29То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.