Ijob 31
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Mi faris interligon kun miaj okuloj, Ke mi ne atentu virgulinon.
1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2Kia estas la parto, kiun donas Dio de supre? Kaj kion destinas la Plejpotenculo el la altaj sferoj?
2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3Ĉu ne malfeliĉon al malpiulo, Kaj forpuŝon de malbonagantoj?
3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4Ĉu Li ne vidas mian konduton, Ne kalkulas ĉiujn miajn paŝojn?
4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5Ĉu mi iradis en malvero, Kaj miaj piedoj rapidis al trompo?
5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6Li pesu min per justa pesilo, Kaj tiam Dio konvinkiĝos pri mia senkulpeco.
6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7Se mia paŝo forkliniĝis de la vojo, Se mia koro sekvis miajn okulojn, Kaj se al mia mano algluiĝis makulo:
7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8Tiam mi semu kaj alia manĝu, Kaj mia idaro elradikiĝu.
8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9Se mia koro forlogiĝis al virino, Kaj mi kaŝe atendis ĉe la pordo de mia amiko:
9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10Tiam mia edzino estu adultigata de aliulo, Kaj aliuloj kliniĝu super ŝi.
10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11Ĉar tio estus malvirto, Tio estus krimo, kiun devas puni juĝistoj.
11Јер је то грдило и безакоње за судије.
12Tio estas fajro, kiu ekstermas ĝis la abismo, Kaj mian tutan akiritaĵon ĝi elradikigus.
12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13Ĉu mi malŝatis la rajton de mia servisto aŭ de mia servistino, Kiam ili havis juĝan aferon kun mi?
13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14Tiam kion mi farus, kiam Dio leviĝus? Kaj kion mi respondus al Li, kiam Li esplordemandus?
14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15Lin kreis ja Tiu sama, kiu kreis min en la ventro, Kaj Tiu sama pretigis en la ventro ankaŭ lin.
15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16Ĉu mi rifuzis la deziron de senhavuloj? Aŭ ĉu mi turmentis la okulojn de vidvino?
16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17Ĉu mian panpecon mi manĝis sola? Ĉu ne manĝis de ĝi ankaŭ orfo?
17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18Ĉar detempe de mia juneco mi estis kiel patro, Kaj de post la eliro el la ventro de mia patrino mi estis gvidisto.
18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19Kiam mi vidis malfeliĉulon sen vesto Kaj malriĉulon sen kovro,
19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20Ĉu tiam ne benis min liaj lumboj, Ĉu li ne estis varmigata per la lano de miaj ŝafoj?
20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21Se mi levis mian manon kontraŭ orfon, Ĉar mi vidis en la pordego helpon al mi,
21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22En tia okazo mia ŝultro defalu de la dorso, Kaj mia brako rompiĝu de kano.
22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23Ĉar mi timas la punon de Dio, Kaj ĝian pezon mi ne povus elteni.
23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24Ĉu mi faris la oron mia espero, Kaj la orbulon mi nomis mia fido?
24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25Ĉu mi ĝojis, ke mia riĉeco estas granda Kaj ke mia mano multe akiris?
25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26Kiam mi vidis la lumon brilantan Kaj la lunon majeste irantan,
26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27Ĉu tiam sekrete forlogiĝis mia koro Kaj mi sendis kisojn per mia mano?
27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28Ankaŭ tio estus krimo juĝinda, Ĉar mi forneus per tio Dion en la alto.
28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29Ĉu mi ĝojis pri malfeliĉo de mia malamiko? Aŭ ĉu mi estis ravita, se lin trafis malbono?
29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30Mi ne permesis al mia gorĝo peki Per eldiro de malbeno kontraŭ lia animo.
30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31Ĉu la homoj de mia tendo ne diris: Ho, se oni ne satiĝus de lia karno!
31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32Ne noktis fremdulo sur la strato; Miajn pordojn mi malfermadis al migrantoj.
32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33Ĉu mi hommaniere kovradis miajn kulpojn, Por kaŝi en mia brusto miajn pekojn?
33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34En tia okazo mi timus grandan homamason, Kaj malestimo de familioj min timigus; Mi silentus, kaj ne elirus ekster la pordon.
34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35Ho, se iu aŭskultus min! Jen estas mia signo; la Plejpotenculo respondu al mi. Se mia akuzanto skribus libron,
35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36Mi portus ĝin sur mia ŝultro, Mi metus ĝin sur min kiel kronon,
36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37Mi raportus al li pri la nombro de miaj paŝoj; Mi alproksimiĝus al li kiel al princo.
37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38Se mia lando kriis kontraŭ mi, Kaj ĝiaj sulkoj ploris,
38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39Se ĝiajn fruktojn mi manĝis senpage, Kaj mi afliktis la animon de ĝiaj mastroj:
39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40Tiam anstataŭ tritiko kresku por mi kardo, Kaj anstataŭ hordeo dornoj. Finiĝis la paroloj de Ijob.
40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.