Ijob 11
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Kaj ekparolis Cofar, la Naamano, kaj diris:
1А Софар Намаћанин одговори и рече:
2Ĉu kontraŭ multe da vortoj oni ne povas doni respondon? Kaj ĉu tiu, kiu multe parolas, estas prava?
2Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3Ĉu via senenhava parolado devas silentigi la homojn, Por ke vi mokinsultu kaj neniu vin hontigu?
3Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4Vi diras: Mia opinio estas ĝusta, Kaj mi estas pura antaŭ Viaj okuloj.
4Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5Sed ho, se Dio ekparolus, Kaj malfermus antaŭ vi Siajn lipojn,
5Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6Kaj malkaŝus antaŭ vi la sekretojn de la saĝo, Kiu havas multoblan forton! Sciu, ke ne ĉiujn viajn pekojn Dio rememoras.
6И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7Ĉu vi povas eltrovi la esencon de Dio? Ĉu vi povas plene kompreni la perfektecon de la Plejpotenculo?
7Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8Tio estas pli alta ol la ĉielo; Kion vi povas fari? Tio estas pli profunda ol Ŝeol; Kion vi povas ekscii?
8То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?
9Pli longa ol la tero estas ĝia mezuro, Kaj pli larĝa ol la maro.
9Дуже од земље, шире од мора.
10Se Li preteriros, kaj fermos, kaj faros juĝon, Tiam kiu repuŝos Lin?
10Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11Ĉar Li konas la homojn malvirtajn; Li vidas la malbonagojn, kiujn oni ne rimarkas.
11Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12Eĉ vanta homo devas kompreni, Eĉ homo, kiu naskiĝis sovaĝulo.
12Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13Se vi aranĝas vian koron Kaj etendas al Li viajn manojn;
13Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14Se vi forigas la malvirton, kiu estas en via mano, Kaj vi ne permesos al malbonaĵoj resti en via tendo:
14Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15Tiam vi povos levi vian vizaĝon sen difekto; Vi estos firma kaj ne timos.
15Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16Tiam vi forgesos mizeron; Vi rememoros ĝin kiel forfluintan akvon.
16Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17Kaj via vivo leviĝos pli hele ol la tagmezo, La mallumo fariĝos kiel mateno.
17Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18Kaj vi estos trankvila, ĉar ekzistas espero; Vi rigardos ĉirkaŭen, kaj iros dormi en sendanĝereco.
18Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19Vi kuŝos, kaj neniu vin timigos; Kaj multaj serĉos vian favoron.
19Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20Sed la okuloj de malpiuloj konsumiĝos, Pereos por ili la rifuĝo, Kaj ilia espero elspiros sian vivon.
20Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.