Job 11
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Tsophar de Naama prit la parole et dit:
1А Софар Намаћанин одговори и рече:
2Cette multitude de paroles ne trouvera-t-elle point de réponse, Et suffira-t-il d’être un discoureur pour avoir raison?
2Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3Tes vains propos feront-ils taire les gens? Te moqueras-tu, sans que personne te confonde?
3Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4Tu dis: Ma manière de voir est juste, Et je suis pur à tes yeux.
4Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5Oh! Si Dieu voulait parler, S’il ouvrait les lèvres pour te répondre,
5Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6Et s’il te révélait les secrets de sa sagesse, De son immense sagesse, Tu verrais alors qu’il ne te traite pas selon ton iniquité.
6И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7Prétends-tu sonder les pensées de Dieu, Parvenir à la connaissance parfaite du Tout-Puissant?
7Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8Elle est aussi haute que les cieux: que feras-tu? Plus profonde que le séjour des morts: que sauras-tu?
8То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?
9La mesure en est plus longue que la terre, Elle est plus large que la mer.
9Дуже од земље, шире од мора.
10S’il passe, s’il saisit, S’il traîne à son tribunal, qui s’y opposera?
10Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11Car il connaît les vicieux, Il voit facilement les coupables.
11Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12L’homme, au contraire, a l’intelligence d’un fou, Il est né comme le petit d’un âne sauvage.
12Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13Pour toi, dirige ton cœur vers Dieu, Étends vers lui tes mains,
13Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14Éloigne-toi de l’iniquité, Et ne laisse pas habiter l’injustice sous ta tente.
14Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15Alors tu lèveras ton front sans tache, Tu seras ferme et sans crainte;
15Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16Tu oublieras tes souffrances, Tu t’en souviendras comme des eaux écoulées.
16Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17Tes jours auront plus d’éclat que le soleil à son midi, Tes ténèbres seront comme la lumière du matin,
17Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18Tu seras plein de confiance, et ton attente ne sera plus vaine; Tu regarderas autour de toi, et tu reposeras en sûreté.
18Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19Tu te coucheras sans que personne ne te trouble, Et plusieurs caresseront ton visage.
19Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20Mais les yeux des méchants seront consumés; Pour eux point de refuge; La mort, voilà leur espérance!
20Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.